ту́љчић
туљчић
Лема
туљчић
Извор
том 6, стр. 331, редослед 6
- —
дем. од туљац (2а).
— Извукавши ... тај свој згужвани ... туљчић, он га је облизнуо прописно.
Изворни текст (OCR)
ту́љчић м дем. од туљац (2а). — Извукавши ... тај свој згужвани ... туљчић, он га је облизнуо прописно. Крл.