Одредница

уа́румити

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 372

уа́румити

уарумити QA: medium

Лема

уарумити

Извор

том 6, стр. 372, редослед 14

  1. (трп. прид. уа́румљен) сврш. не хтети кренути с места, постати јогунаст, ћудљив, узјогунити се (о 4коњу).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придевс — средњи род
    — Кад се кобилче уаруми, мањ пиштољ па у чело, исправак јал помозибоже не бива. Рад. Д. Један од њих је вукао за узде уарумљене коње. Моск. уа̀снити се в. ухаснити се.
Изворни текст (OCR)
уа́румити се, -ӣм се (трп. прид. уа́румљен) сврш. не хтети кренути с места, постати јогунаст, ћудљив, узјогунити се (о 4коњу). — Кад се кобилче уаруми, мањ пиштољ па у чело, исправак јал помозибоже не бива. Рад. Д. Један од њих је вукао за узде уарумљене коње. Моск. уа̀снити се в. ухаснити се.