Одредница

убе́дити

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 374

убе́дити

убедити

Стална адреса

Лема

убедити

Извор

том 6, стр. 374, редослед 6

  1. (трп. прид. у̀бе̄ђен), ијек. убијѐдити, сврш. изношењем доказа уверити некога да је оно што му се каже (по)верујеу нешто; придобити некога дасхвати оправданост неког поступка.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придевијек. — ијекавски
    — Није могла Ленкине речи што су је отровале.
    Рист.
    истинито или разложно, учинити да неко ни саму себе да убеди, веровала је ипак у Ни од чега нису зазирали, само да убиједе управника како се у овој »кући« друкчије
    НЕ
    може. Чол. Пошто не могу сви рањеници на коње, то ће морати неки другови пешице. Треба све снаге упрегнути и убедити људе. Дед. В.

Пододреднице

~ се

уверити се у истинитост или разложност нечега. - Јако се човек у ова тврђења убеди кад погледа ниско зеленило. Пол. 1959

уверити се у истинитост или разложност нечега.
Изворни текст (OCR)
убе́дити, у̀бе̄дӣм (трп. прид. у̀бе̄ђен), ијек. убијѐдити, сврш. изношењем доказа уверити некога да је оно што му се каже истинито или разложно, учинити да неко (по)верујеу нешто; придобити некога дасхвати оправданост неког поступка. — Није могла ни саму себе да убеди, веровала је ипак у Ленкине речи што су је отровале. Рист. Ни од чега нису зазирали, само да убиједе управника како се у овој »кући« друкчије не може. Чол. Пошто не могу сви рањеници  на коње, то ће морати неки другови пешице. Треба све снаге упрегнути и убедити људе. Дед. В.