Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

убе́лити

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 375

убе́лити

убелити

Стална адреса

Лема

убелити

Извор

том 6, стр. 375, редослед 13

  1. 1.

    (трп. прид. у̀бе̄љен), убијѐљети), сврш. 1. учинити белим, избелити; прекрити белином.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Са перила одјекују ударци пратљача, бијели се на обали прострто убијељено платно.
    Коч.
    Снег само падаше. Већ је убелео земљу.
    Вес.
    Снијег ових шума леди дах ... убијели пут.
    Андр. И.
  2. 2.

    учинити светлим, видним, осветлити.

    — Мјесечина ... је убијељела и друге врхове НаоКОЛО. ал.
Изворни текст (OCR)
убе́лити, у̀бе̄лӣм (трп. прид. у̀бе̄љен), убијѐљети), сврш. 1. учинити белим, избелити; прекрити белином. — Са перила одјекују ударци пратљача, бијели се на обали прострто убијељено платно. Коч. Снег само падаше. Већ је убелео земљу. Вес. Снијег ових шума леди дах ... убијели пут. Андр. И. 2. учинити светлим, видним, осветлити. — Мјесечина ... је убијељела и друге врхове НаоКОЛО. ал.