Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀бе̄ђен

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 374

у̀бе̄ђен

убеђен

Лема

убеђен

Извор

том 6, стр. 374, редослед 10

  1. 1.

    ијек. у̀бијеђен 1. трп прид. од убедити (се).

    ијек. — ијекавскиприд. — придев
  2. 2.а.

    сигуран у што, уверен.

    — Ја сам тврдо убеђен да у политици владају природни закони.
    Нуш.
  3. 2.б.

    који има своја убеђења, који дубоко, чврсто верује у нешто; непоколебљив.

    — Оба су убеђени консервативци.
    Скерл.
Изворни текст (OCR)
у̀бе̄ђен, -а, -о, ијек. у̀бијеђен 1. трп. прид. од убедити (се). 2. а. сигуран у што, уверен. — Ја сам тврдо убеђен да у политици владају природни закони. Нуш. б. који има своја убеђења, који дубоко, чврсто верује у нешто; непоколебљив. — Оба су убеђени консервативци. Скерл.