Одредница

у̀бити

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 377

у̀бити

убити

Лема

убити

Извор

том 6, стр. 377, редослед 6

  1. 1.

    (трn. прид. убѝјен, -ѐна -ѐно и у̏бӣт) сврш. насилно одузети некоме живот, лишити кога живота, усмртитц, уморити; заклати, устрелити, уловити (животињу).

    прид. — придев
    — Убити из пушке.
    Вук
    Рј. Да не стругнух, уби ме ко̂ зеца!
    Огр.
    Избави ме ...
    Ил.
    Ме ... убиј.
    Вел.
    Треба убити брава и набавити аков ракије.
    Лаз. Л.
  2. 2.

    штетним деловањем уништити, упропастити, утући (о мразу, граду и сл.).

    сл. — слично
    — Озима жита] ... убили рани мразеви.
    Глиш.
    Дечак је страховао да гра̏д не убије виноград.
    Ћос. Д.
    Уби нас клета филоксера.
    Матош
  3. 3.

    довести до пропасти; уништити, разорити.

    — Кућу уби инокоштина и прљавштина. Ћон. Убили га порези и дугови.
    Сим.
    Снагу своју сам проћердао због тебе, каријеру убио због тебе.
    Петр. В.
  4. 4.

    измучити, изморити, изнурити, преморити; сатрти (снагу, здравље).

    — Људи су били измучени ... убила их ова тешка непроспавана ноћ у стисци.
    Ман.
    Баш сам ожеднио. Уби ме ова врућина.
    Мар.
  5. 5.

    бацити у очајање, довести у тешко (душевно)стање;ојадити, уцвелити; погодити, поразити.

    — Насред срца пао ми неки терет и чама, па да ме убије.
    Ад.
    Убит ће ме мисли!
    Огр.
    Она ћути ... можда је уби осама.
    Радул.
    Нисам те никад ни љубила.
    — Те речи су га просто убиле.
    Срем.
  6. 6.а.

    одузети коме што, учинити да неко нешто изгуби, лишити некога чега.

    — Неверно је представљао ... бој на Бељини ... да војсци српској ... убије ... кредит код народа.
    Скерл.
  7. 6.б.

    учинити да нешто престане, прекратити, утолити.

    — Да убије жеђ ... наручила је врч пиве.
    Куш.
  8. 6.в.

    сузбити, отклонити.

    — По љекарници испросипали смрдљивих љекарија, да убију мирис духана.
    Креш.
  9. 6.г.

    не допустити чему да се испољи, развије, опстане,потиснути, угушити. —Убила весеље, задушила младост, спасила ти ... понос. Војн. Последње недаће убише му ... вољу и одушевљење за радом. Ранк. Ружно ти стоји тако неочешљаној. Убићеш ми вољу на тако лепу Хаљину. Рад.

    војн. — војнички
  10. 6.д.

    Ви сте у њој убили идеју доброте. Крл.

  11. 7.

    ударити, ошинути; изударати, избити.

    — Уби ме Марко ... скиде левчу с мојих ... кола, па уби!
    Вес.
    Јак вјетар ... уби га у прса као пијесак.
    Сиј.
  12. 8.а.

    проћердати, расути, улудо потрошити, провести (време и сл.).

    сл. — слично
    — Говорио сам ти], да не могу никад бити инжењер ... до сада убио сам пет година на ту струку.
    Скерл.
  13. 8.б.

    скратити време, отклонити досаду.

    — Како ће убити сутрашњи бадњи дан до вечере.
    Том.
    Оду мало до Кике дуванџике, да убију време.
    Срем.
  14. 9.

    набити, утабати.

    — С главо мобе љетне! Је ли гумно већ окресано, убијено, равно?
    Наз.
  15. 10.а.

    забити, ударањем утерати, забости.

    — Може ли се итко похвалити, да је убио клин у коло од среће?
    Вел.
  16. 10.б.

    погодити.

    — Није шала убити нишан, бити први нишанџија У касаби.
    Мул.
  17. 11.

    разбити, припремити јаја за јело; умутити.

    — Могла му је ... ужину спремити. Двоје, троје јаја на таву убити, изнијети здјелицу варенике.
    Коч.
  18. 12.

    повредити, одерати, озледити, нажсуљити.

    — Није да нисам хтео, већ ме убила чизма.
    Јак.
    Волови ми ... у орању убили вратове.
    Рад. Д.
  19. 13.

    карт. пресећи, однети јачом картом. Вук Рј.

    карт. — карташки

Фразе

бог, гром те (га, вас) убио у клетви: нека да̑ бог да нестанеш, да пропаднеш (пропадне, пропаднете); ја ди (те, га, вас) убили (не убили) у клетви и узречици: нека те (га, вас) несрећа, невоља снође (не снађе); једним ударцем ~ две муве једним потезом, подухватом постићи двоструки успех, у исти мах обавити два посла; кап (га, је) убила добио (добила) је мождани, срчани удар. — Петрићевића убила ... кап. Шен.; на месту ~ (кога) одмах одузети живот (коме), приликом првога пуцања или ударца; рђа те (га, вас) убила нек те (га, вас) снађе, прати зло, беда, сра. мота; убиј боже страшно, рђаво, да не може горе бити; убио те (га, вас) боr; да (те) бог убије у клетви: да нестанеш, умреш; ~ бога у коме претући, премлатити (кога); ~ жицу (код кога) шатр. успети преваром добити од кога нешто; ~ (кога) у појам поразити, запрепастити, пренеразити (кога); ~ коме што у Глав У учинити да неко нешто научи, сазна, запамти, поверује.

Пододреднице

~ се

1. одузети себи живот. — Њему дође тешко и хтеде убити се. Вес. 2. јако се ударити, угрувати се, повредити се, озледити се. — Убих се у ногу. Нен. Љ. Немој ... заспати, пашћеш, па ћеш се убити. Ћоп. 3. уз. повр. потући се, побити се (с киме). — Убише се огњем из пушака. Вук Рј. ЈVначки се убили, пак се јуначки миримо! Љуб. 4. фиг. много се трудити око чега, озбиљно се предати чему. — Он се уби учећи. Срем. Младен је ... дошао ради ње и уби се водећи коло. Станк

одузети себи живот.јако се ударити, угрувати се, повредити се, озледити се.уз. повр. потући се, побити се (с киме).фиг. много се трудити око чега, озбиљно се предати чему.
Изворни текст (OCR)
у̀бити, у̏бије̄м (трn. прид. убѝјен, -ѐна, -ѐно и у̏бӣт) сврш. 1. насилно одузети некоме живот, лишити кога живота, усмртитц, уморити; заклати, устрелити, уловити (животињу). — Убити из пушке. Вук Рј. Да не стругнух, уби ме ко̂ зеца! Огр. Избави ме ... ил Ме ... убиј. Вел. Треба убити брава и набавити аков ракије. Лаз. Л. 2. штетним деловањем уништити, упропастити, утући (о мразу, граду и сл.). — Озима жита] ... убили рани мразеви. Глиш. Дечак је страховао да гра̏д не убије виноград. Ћос. Д. Уби нас клета филоксера. Матош. 3. довести до пропасти; уништити, разорити. — Кућу уби инокоштина и прљавштина. Ћон. Убили га порези и дугови. Сим. Снагу своју сам проћердао због тебе, каријеру убио због тебе. Петр. В. 4. измучити, изморити, изнурити, преморити; сатрти (снагу, здравље). — Људи су били измучени ... убила их ова тешка непроспавана ноћ у стисци. Ман. Баш сам ожеднио. Уби ме ова врућина. Мар. 5. бацити у очајање, довести у тешко (душевно)стање;ојадити, уцвелити; погодити, поразити. — Насред срца пао ми неки терет и чама, па да ме убије. Ад. Убит ће ме мисли! Огр. Она ћути ... можда је уби осама. Радул. Нисам те никад ни љубила. — Те речи су га просто убиле. Срем. 6. а. одузети коме што, учинити да неко нешто изгуби, лишити некога чега. — Неверно је представљао ... бој на Бељини ... да војсци српској ... убије ... кредит код народа. Скерл. б. учинити да нешто престане, прекратити, утолити. — Да убије жеђ ... наручила је врч пиве. Куш. в. сузбити, отклонити. — По љекарници испросипали смрдљивих љекарија, да убију мирис духана. Креш. г. не допустити чему да се испољи, развије, опстане,потиснути, угушити. —Убила весеље, задушила младост, спасила ти ... понос. Војн. Последње недаће убише му ... вољу и одушевљење за радом. Ранк. Ружно ти стоји тако неочешљаној. Убићеш ми вољу на тако лепу Хаљину. Рад. Д. Ви сте у њој убили идеју доброте. Крл. 7. ударити, ошинути; изударати, избити. — Уби ме Марко ... скиде левчу с мојих ... кола, па уби! Вес. Јак вјетар ... уби га у прса као пијесак. Сиј. 8. а. проћердати, расути, улудо потрошити, провести (време и сл.). — Говорио сам ти], да не могу никад бити инжењер ... до сада убио сам пет година на ту струку. Скерл. б. скратити време, отклонити досаду. — Како ће убити сутрашњи бадњи дан до вечере. Том. Оду мало до Кике дуванџике, да убију време. Срем. 9. набити, утабати. — С главо мобе љетне! Је ли гумно већ окресано, убијено, равно? Наз. 10. а. забити, ударањем утерати, забости. — фиг. Може ли се итко похвалити, да је убио клин у коло од среће? Вел. б. погодити. — Није шала убити нишан, бити први нишанџија У касаби. Мул. 11. разбити, припремити јаја за јело; умутити. — Могла му је ... ужину спремити. Двоје, троје јаја на таву убити, изнијети здјелицу варенике. Коч. 12. повредити, одерати, озледити, нажсуљити. — Није да нисам хтео, већ ме убила чизма. Јак. Волови ми ... у орању убили вратове. Рад. Д. 13. карт. пресећи, однети јачом картом. Вук Рј.