Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

убѝјен

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 376

убѝјен

убијен

Стална адреса

Лема

убијен

Извор

том 6, стр. 376, редослед 5

  1. 1.

    трп. прид. од убити (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.а.

    повређен, рањав.

    — Убијеним, поднадулим ногама почеше да скачу.
    Црњ.
    Трљајући убијени кук ... сједа на клупу.
    Ћоп.
  3. 2.б.

    изубијан: ~ воће.

  4. 3.

    набијен, утабан.

    — Коњи ... полетеше по равном и убијеном путу.
    Ранк.
  5. 4.

    погружен; утучен, сломљен, сатрвен (болом, јадом, невољом).

    — После сваког његовог ... одласка у Турску, мати би ... ишла сломљена и убијена.
    Станк.
    Осјећао се душевно уништеним и убијеним.
    Јонке
Изворни текст (OCR)
убѝјен, -ѐна, -ѐно 1. трп. прид. од убити (се). 2. а. повређен, рањав. — Убијеним, поднадулим ногама почеше да скачу. Црњ. Трљајући убијени кук ... сједа на клупу. Ћоп. б. изубијан: ~ воће. 3. набијен, утабан. — Коњи ... полетеше по равном и убијеном путу. Ранк. 4. погружен; утучен, сломљен, сатрвен (болом, јадом, невољом). — После сваког његовог ... одласка у Турску, мати би ... ишла сломљена и убијена. Станк. Осјећао се душевно уништеним и убијеним. Јонке.