убла́жити
ублажити
Лема
ублажити
Извор
том 6, стр. 378, редослед 19
- 1.
учинити благим, блажим нешто оштро, силно, сурово, ослабити оштрину, снагу чега.
— Влада је дала мир цензури да ублажи своју строгост.
Кнез Андреј ... је ... хтио ублажити Пјерове ријечи.
Нема шта да ... ублажи жегу и цичу.
- 2.
учинити попустљивим, благим, смекшати, умилостивити.
— Ја бих Атену ублажио прву.
Учитељу ... пође за руком ублажити и умекшати ... охоле госпојице.
- 3.
учинити подношљивијим, умирити, стишати; утолити, смирити.
— Ублажи душу разговарајући с њиме.
Као да нам је само то требало да ... ублажимо своју раздраженост.
- 4.
смањити (нпр. казну, кривицу).
— Казна је ... утолико ублажена што жена није метана у џак, већ је ... отворено бацана у воду.
- 5.
непрел. постати блажи, ослабити.
— Пада град једнако. На махове ублажи, па после још жешће оспе.
Пододреднице
постати благ, мек, смекшати се, стишати се. — Мрко лице ... ублажило се на те ријечи. Том. Точкови су били обавијени ватом да не шкрипе. Све се ублажило. 1ал
Изворни текст (OCR)
убла́жити, у̀бла̄жӣм сврш. 1. учинити благим, блажим нешто оштро, силно, сурово, ослабити оштрину, снагу чега. — Влада је дала мир цензури да ублажи своју строгост. Јов. С. Кнез Андреј ... је ... хтио ублажити Пјерове ријечи. Крањч. Стј. Нема шта да ... ублажи жегу и цичу. Тод. 2. учинити попустљивим, благим, смекшати, умилостивити. — Ја бих Атену ублажио прву. М-И. Учитељу ... пође за руком ублажити и умекшати ... охоле госпојице. Ивак. 3. учинити подношљивијим, умирити, стишати; утолити, смирити. — Ублажи душу разговарајући с њиме. Ђал. Као да нам је само то требало да ... ублажимо своју раздраженост. Ранк. 4. смањити (нпр. казну, кривицу). — Казна је ... утолико ублажена што жена није метана у џак, већ је ... отворено бацана у воду. Ђорђ. 5. непрел. постати блажи, ослабити. — Пада град једнако. На махове ублажи, па после још жешће оспе. Вес.