Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

убле́дети

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 378

убле́дети

убледети

Лема

убледети

Извор

том 6, стр. 378, редослед 22

  1. —

    ијек. ублијѐдјети, сврш постати блед, изгубити боју, побледети, пребледети; избледети.

    ијек. — ијекавски
    — Омршавела је и убледела.
    Андр. И.
    Војници се смеју ... нишанџији што је убледео када је видео леш! Јак. Дан је вани некако ублиједио.
    Цар Е.
    сврш. учинити бледим. — Студенјој ублиједи румене малињаке на образима.
    Божић
Изворни текст (OCR)
убле́дети, -дӣм, ијек. ублијѐдјети, сврш. постати блед, изгубити боју, побледети, пребледети; избледети. — Омршавела је и убледела. Андр. И. Војници се смеју ... нишанџији што је убледео када је видео леш! Јак. Дан је вани некако ублиједио. Цар Е. сврш. учинити бледим. — Студенјој ублиједи румене малињаке на образима. Божић.