Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀бо̄ј

мтом 6, стр. 380

у̀бо̄ј

убој

Лема

убој

Варијанте

у́бој

Извор

том 6, стр. 380, редослед 19

  1. 1.

    повреда нанета ударцем (обично у тучи), ударац; ударање, убијање; набој, нагњечење.

    — Лежи од убоја.
    Вук
    Рј. Ноге је боле од посртања и убоја.
    Јевт.
    Крчмар паде од убоја ... мишљасмо умре.
    Шапч.
    Витке ноге коња] ... окврrавише од убоја.
    Гор.
  2. 2.

    убијено, нагњечено место на телу; траг од ударца.

    — Убоји и маснице су нарасли у бескрај.
    Андр. И.
    Старали су се... да му лијече убоје и ране. аЛ.
Изворни текст (OCR)
у̀бо̄ј, -оја и у́бој м 1. повреда нанета ударцем (обично у тучи), ударац; ударање, убијање; набој, нагњечење. — Лежи од убоја. Вук Рј. Ноге је боле од посртања и убоја. Јевт. Крчмар паде од убоја ... мишљасмо умре. Шапч. Витке ноге коња] ... окврrавише од убоја. Гор. 2. убијено, нагњечено место на телу; траг од ударца. — Убоји и маснице су нарасли у бескрај. Андр. И. Старали су се... да му лијече убоје и ране. аЛ.