Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

убру́сити

сврштом 6, стр. 384

убру́сити

убрусити

Лема

убрусити

Извор

том 6, стр. 384, редослед 18

  1. —

    упустити се у што; намерити, наумити, нагнути сама. И.

    dialectal
    покр. — покрајинскиИ. — Исти
    одлучити, усудити се. — Кеће му Турци поклати породицу, нити смију у то убрусити. Радул. Покупише и поћераше људе], а ја убрусих, па клиснух у гај. Ћоп. Пре̏д сами сутон убруси један сељак к њима у башчу. Мул. Час је дошао, гдје ваља убрусит, корачит, па било то с очином вољом или
Изворни текст (OCR)
убру́сити, у̀брӯсӣм сврш. покр. упустити се у што; намерити, наумити, нагнути; одлучити, усудити се. — Кеће му Турци поклати породицу, нити смију у то убрусити. Радул. Покупише и поћераше људе], а ја убрусих, па клиснух у гај. Ћоп. Пре̏д сами сутон убруси један сељак к њима у башчу. Мул. Час је дошао, гдје ваља убрусит, корачит, па било то с очином вољом или сама. И.