Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀велак

мтом 6, стр. 388

у̀велак

увелак QA: medium

Стална адреса

Лема

увелак

Извор

том 6, стр. 388, редослед 1

  1. —

    (мн. у̀веоци, ген. у̀вела̄ка̄) увео лист, цвет, плод.

    мн. — множинаген. — генитив
    — Преврћући прашну књигу нађох сух увелак.
    Змај
    Лист опада са старих платана, увелак ти почива у коси.
    Јакш. М.
    Живот, секо, губим сад, кад тебе, увеоче, љубим.
    Матош
    3На ... хумку падали су златни увеоци ... са ... смоквиних грана.
    Шант.
Изворни текст (OCR)
у̀велак, у̀веока м (мн. у̀веоци, ген. у̀вела̄ка̄) увео лист, цвет, плод. — Преврћући прашну књигу нађох сух увелак. Змај. Лист опада са старих платана, увелак ти почива у коси. Јакш. М. фиг. Живот, секо, губим сад, кад тебе, увеоче, љубим. Матош. 3На ... хумку падали су златни увеоци ... са ... смоквиних грана. Шант.