у̀венути
увенути
Лема
увенути
Извор
том 6, стр. 388, редослед 11
- 2.
(аор. 2. и
- 3.
у̏венӯ р. прид. у̀венуо и у̀вео) сврш.
- 1.
изе̂убити свежину, боју, сјај, једрину.
— О, да није Госпе, увенуле бисмо тј. руже], ко̂ што ће увенут њене очи сјајне.
Плакат ћеш, можда, у касне вечери, кад невени увену.
Ижђикају људи као трава, и увену као трава.
Глаткоћа њених образа била је сада увенула.
- 2.
изгубити снагу, младост, оронутши, остарити.
— Зар да увене с тобом прије времена, не упознавши живот?
Иако већ изможден и увео, имао је ... још увијек нешто од оног своr бијеса.
- 3.
ослабити, пропасти; нестати, угасити се.
— То ће ми јадно дете од туге сасвим увенути!
Мелодије са булевара увенуле су у памети.
Изворни текст (OCR)
у̀венути, -не̄м (аор. 2. и 3. л. у̏венӯ; р. прид. у̀венуо и у̀вео) сврш. 1. изе̂убити свежину, боју, сјај, једрину. — О, да није Госпе, увенуле бисмо тј. руже], ко̂ што ће увенут њене очи сјајне. Визн. Плакат ћеш, можда, у касне вечери, кад невени увену. Тад. Ижђикају људи као трава, и увену као трава. Сек. Глаткоћа њених образа била је сада увенула. Кум. 2. изгубити снагу, младост, оронутши, остарити. — Зар да увене с тобом прије времена, не упознавши живот? Козарч. Иако већ изможден и увео, имао је ... још увијек нешто од оног своr бијеса. Андр. И. 3. ослабити, пропасти; нестати, угасити се. — То ће ми јадно дете од туге сасвим увенути! Трифк. фиг. Мелодије са булевара увенуле су у памети. Дуч.