у̀верити

уверити

Лема

уверити

Извор

том 6, стр. 389, редослед 11

—
ијек. у̀вјерити, сврш доказати коме истинитост, правилност чега, учинити да неко (по)верује у нешто, убедити
ијек. — ијекавски
(кога). — Сама себе је гледао да увјери како је та људска ћутљивост глупа. Леск. Ј. Иву смо уверили да му је потребан одмор. Дед. В.

Пододреднице

~ се

добитѝ, наћи потврду, сигуран докз, сведочанство за што, иснитивањем нешто потврдити, осведочити се; увидети. — Али се Вукадин уверио ... да се »шут с рогатим не може бости«. Срем. О свему томе морате се сами увјерити. Креш

добитѝ, наћи потврду, сигуран докз, сведочанство за што, иснитивањем нешто потврдити, осведочити се; увидети.

Изворни текст (OCR)

у̀верити, -ӣм, ијек. у̀вјерити, сврш. доказати коме истинитост, правилност чега, учинити да неко (по)верује у нешто, убедити (кога). — Сама себе је гледао да увјери како је та људска ћутљивост глупа. Леск. Ј. Иву смо уверили да му је потребан одмор. Дед. В.