Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

уверти́ра

жтом 6, стр. 390

уверти́ра

увертира

Лема

увертира

Етимологија

French

Извор

том 6, стр. 390, редослед 3

  1. 1.а.

    оркестарски увод у веће музичко дело (оперу, оперету, балет), предигра.

    music
    муз. — музика
    — Начини живахан покрет рукама, као што диригент оркестра почиње увертиру.
    ЛМС 1951..
    Управо је глазба свирала увертиру к Вилиму Телу.
    Леск. Ј.
  2. 1.б.

    мање дело за оркестар (у једном ставу). Кл. Рј.

  3. 2.

    фиг. увод, почетак.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Тако је почела да се одвија крвава увертира ваrрамске битке. Крл. у̀ве̄рчити,
    — р̄м сврш. покр. запазити, уочити.
    — Слијепац оборио очи земљи, а вођ, добро сам то уверчио, намигну нешто оч.
Изворни текст (OCR)
уверти́ра ж фр. 1. муз. а. оркестарски увод у веће музичко дело (оперу, оперету, балет), предигра. — Начини живахан покрет рукама, као што диригент оркестра почиње увертиру. ЛМС 1951. Управо је глазба свирала увертиру к Вилиму Телу. Леск. Ј. б. мање дело за оркестар (у једном ставу). Кл. Рј. 2. фиг. увод, почетак. — Тако је почела да се одвија крвава увертира ваrрамске битке. Крл. у̀ве̄рчити, - р̄м сврш. покр. запазити, уочити. — Слијепац оборио очи земљи, а вођ, добро сам то уверчио, намигну нешто оч.