Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀вирати

несврштом 6, стр. 393

у̀вирати

увирати QA: medium

Лема

увирати

Извор

том 6, стр. 393, редослед 14

  1. 1.

    несврш. и уч. према уврети2.

    несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
  2. 2.

    уливати се, сливати се, утицати (о течности).

    — Мањи поток У виши увире.
    Њег.
    Низ околне падине ... пристизале су све нове гомиле сељака и увирале у град.
    Ћоп.
  3. 3.

    пропадати у земљу, понирати (о води), нестајати.

    — Река Грачаница и друге воде ... увиру у понор.
    Нен. Љ.
    Звона с просипају као слапови и у залив увиру.
    Ђон.
    Гомиле кућа ... увиру у таму, што захваћа видик.
    Мих.
Изворни текст (OCR)
у̀вирати?, у̀вире̄м несврш. 1. несврш. и уч. према уврети2. 2. уливати се, сливати се, утицати (о течности). — Мањи поток У виши увире. Њег. фиг. Низ околне падине ... пристизале су све нове гомиле сељака и увирале у град. Ћоп. 3. пропадати у земљу, понирати (о води), нестајати. — Река Грачаница и друге воде ... увиру у понор. Нен. Љ. фиг. Звона с просипају као слапови и у залив увиру. Ђон. Гомиле кућа ... увиру у таму, што захваћа видик. Мих.