Одредница

у̀вити

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 393

у̀вити

увити

Лема

увити

Извор

том 6, стр. 393, редослед 19

  1. 1.а.

    (трп. прид. увѝјен, -ѐна -ѐно и у̀вӣт) сврш. омотати (што око кога, чега); умотати, повити, обавити (што; кога чиме).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Латио се одвијати га дијете] ... тобоже матер псујући што га је увила онако.
    Берт.
    Марамом увила главу да су се само очи виделе. Вес. фиr. Младост те уви тканином љубавних боја.
    Дис
  2. 1.б.

    ставити што у омот, направити замотуљак, упаковати: ~ књигу.

  3. 1.в.

    ставити облог, обложити, завити, превити.

    — Сад треба старцу увити у слачицу ноге.
    Јов. Ј.
  4. 2.

    прекрити, обавити, сакрити.

    — Мрак увио поља, мисли.
    Панд.
    Кад изустимо реч: девојка! ... та реч увијена је у неке слатке тајне.
    Шапч.
  5. 3.

    уковрчити, накудравити (косу), засукати, усукати (бркове). Р-К Реч.

  6. 4.

    направити свитак, савити у трубу, котур (нпр. цигарету, цигару). Р-К Реч.

    нпр. — на пример
  7. 5.

    увртањем скратити; угасити: ~ фитиљ, стењак.

    — Нико од гостију неће ... да је лампу увије.
    Ћор.
  8. 6.

    заболети, јавити се као оштар бол, завити: увио ме зуб, стомак.

  9. 7.

    издигнути, извити.

    — Дара је само мирно увила плећима и намрштила се.
    Ћоп.
  10. 8.

    ујаловити, уштројити:

    бика. Рј. .

Фразе

~ у црно ожсалостити,унесрећити.

Пододреднице

~ се

1. повр. према увити. — Златар ... се журно уви и пође кући. Јевт. Какво топло рухо, у које да се на путу увијУ, — ни за лијек. Ђал. фиг. И душа се у дах ноћи уви. Радул. 2. обавити се (око кога, чега). — Она полете Григорију уви се око њега, као дивља лоза. Моск. 3. извити се, искривити се, згрчити се (од бола). — Врисну шешана из турске ордије. Станко се само уви ... Iогибе! Вес. Погођен из близине метком у слабине ... тргнуо се целим телом: затим се ... уви у страну и паде. Дав. 4. прекрити се (чиме), нестати (у чему), утонути (у што). — Куће се увиле у милу, дражесну спокојност. Леск. Ј. Соба се увије у благу ... полутмину. Мар. Иар.

повр. према увити.обавити се (око кога, чега).извити се, искривити се, згрчити се (од бола).прекрити се (чиме), нестати (у чему), утонути (у што).
Изворни текст (OCR)
у̀вити, у̏вије̄м (трп. прид. увѝјен, -ѐна, -ѐно и у̀вӣт) сврш. 1. а. омотати (што око кога, чега); умотати, повити, обавити (што; кога чиме). — Латио се одвијати га дијете] ... тобоже матер псујући што га је увила онако. Берт. Марамом увила главу да су се само очи виделе. Вес. фиr. Младост те  уви тканином љубавних боја. Дис. б. ставити што у омот, направити замотуљак, упаковати: ~ књигу. в. ставити облог, обложити, завити, превити. — Сад треба старцу увити у слачицу ноге. Јов. Ј. 2. прекрити, обавити, сакрити. — Мрак увио поља, мисли. Панд. Кад изустимо реч: девојка! ... та реч увијена је у неке слатке тајне. Шапч. 3. уковрчити, накудравити (косу), засукати, усукати (бркове). Р-К Реч. 4. направити свитак, савити у трубу, котур (нпр. цигарету, цигару). Р-К Реч. 5. увртањем скратити; угасити: ~ фитиљ, стењак. — Нико од гостију неће ... да је лампу увије. Ћор. 6. заболети, јавити се као оштар бол, завити: увио ме зуб, стомак. 7. издигнути, извити. — Дара је само мирно увила плећима и намрштила се. Ћоп. 8. ујаловити, уштројити: