Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

увѝја̄ч

мтом 6, стр. 392

увѝја̄ч

увијач

Лема

увијач

Извор

том 6, стр. 392, редослед 13

  1. 1.

    сукнена трака којом се обавија нога око гњата (део војничке опреме), завијач (3).

    — Понеки би застао да намести ранац или привеже увијач.
    Јак.
    Размота увијаче и извади спретно у наборима смотане цигарете.
    Јонке
  2. 2.

    омот, коверат.

    — Дођоше ... два неочекивана писма. Једно, у жутом, простом увијачу.
    Вас.
  3. 3.

    онај који увија, јалови стоку. Бак. Реч.

  4. 4.

    машина или алат за увијање. Бак. Реч.

  5. 5.

    цигара.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Запалити цигару или како кажу Црногорци увијач.
    БК 1906
Изворни текст (OCR)
увѝја̄ч, -а́ча м 1. сукнена трака којом се обавија нога око гњата (део војничке опреме), завијач (3). — Понеки би застао да намести ранац или привеже увијач. Јак. Размота увијаче и извади спретно у наборима смотане цигарете. Јонке. 2. омот, коверат. — Дођоше ... два неочекивана писма. Једно, у жутом, простом увијачу. Вас. 3. онај који увија, јалови стоку. Бак. Реч. 4. машина или алат за увијање. Бак. Реч. 5. покр. цигара. — Запалити цигару или како кажу Црногорци увијач. БК 1906.