Одредница

увла̀чљив

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 394

увла̀чљив

увлачљив QA: medium

Стална адреса

Лема

увлачљив

Извор

том 6, стр. 394, редослед 19

  1. који се увлачи, који се може увући.

    — Особине грабљиваца ... сУ ... хитре ноге са увлачљивим канџама ... и лак нечујни ход.
    Станк.
    С. у̀во, у̏ва (некњиж. у̏вета) с (мн. у̏ши, ретко у̀ва, покр. и разг. ушѐса) = ухо 1. орган чула слуха код човека и животиња; његов спољни део; спољно, вањско ~, средње
    унутрашње ~. — Чешка се иза увета. Ћор. Коњ је још ... стригао ушима и дрхтао целим телом. Нуш. Дјеца ... миловала су дуга, танка зечја ушеса. Р 19бо.
    Вес.
  2. 2.

    фиг. слух.

    Пођосмо обазриво, ослањајући се више на уво. Јак. Моје је уво ... довољно фино да разликује акорде. Коњов.
  3. 3.

    део неке ствари који обликом подсећа на уво, кружна, полукружсна дршка (на суду), петља (на чизми, ципели и сл., за коју се обућа хвата и вуче при навлачењу).

    Жена ... држи за оба ува улупљени ... сић и ... пије воду. Ђон.
  4. 4.

    део капе која се навлачи на уши ради заштите од хладноће: капа с ушима.

  5. 5.

    округласт отвор на секири, мотици, будаку у који се углављује дршка, ушице; мн. отвор на игли кроз који се провлачи конац: иглене уши.

  6. 6.

    фиг. човек, жена, чељаде.

    Па, велиш, све сте растерали Турке]? — Све. — И више нема турског ува у Мачви? — Нема.
    , на пола ува спавати опрезно, бити на опрезу. — Никад починка, увијек спавај на једно уво. Десн.; спавати на оба ува бити сигуран, спокојан, мирно спавати, не стрепети ни од чега; твр д на ушима глув; уста од ува (увета) до ува (увета) широка, велика уста; чешати се (поч ешати се) иза ува (увета) 1) бити у недоумици; 2) доживљавати нешто непријатно, тешко, збунити се.

Фразе

бити тврд на ушима бити наглув, слабо чути; вући кога за уши 1) кажњавати кога хватањем за уво и повлачењем уха; 2) дете, да порасте (обично приликом рођендана); дође му, дошло му до ува, до ушију (на)чуо је, сазнао је; заљVбити се до (преко) ушију јако се заљубити; запушити уши не хтети за нешто чути, знати; запушити уши (коме) онемогућити (коме) да нешто сазна; извући, ишчупати коме (обично детету) уши казнити кога (припретити коме) вучењем за уши (због несташлука), казнити физички; и зидови имају уши и при највећој опрезности може неко чути или прислушкивати шта се говори; из твојих уста у божје уши! каже се кад се жели да се оствари оно што је неко рекао; имати добро, музИкално, фино ~ 1) добро чути, имати добар слух; 2) бити музикалан; имати зечје уши одлично чути; ј едно другом до ува (увета) каже се о деци која су блиска по узрасту, рођена једно за другим; маrареће уши заврнути углови листова у књизи, свесци; на едно ~ чути (примити), на дрVго пустити (кроз једно уво у лази, а кроз друго излази) не придавати значаја нечему, олако узимати, брзо заборављати; наћулити, наперити, напети уши 1) наместити, подићи уши да би се боље ухватио звук (о животињама); 2) фиг. обратити пажњу, напрегнуто слушати; (на)пунити коме уши (на)причати коме свашта, много којечега, наговорити кога на нешто; не веровати својим ушима чути нешто невероватно, нешто што веома изненађује; ни увом не мрднути не реаговати на оно што неко каже, не хајати за нешто; ниј е МV ни у ~ није га брига, неће ни да чује, не мари (за што); нико те није био, шибао по ушима (да кажеш, учиниш нешто) нико те није терао, није од тебе тражио (да кажеш, учиниш нешто); осмехивати се (смејати се) од ува до ува широко, весело се осмехивати, смејати; отворити добро уши добро и пажљиво слушати; парати уши непријатно деловати на слух; покрити се, поклопити се ушима (по)стидети се, повући се постиђен, заћутати; поцрвенети до ушију облити се црвенилом преко целог лица, јако поцрвенети; претворити се у ~ пажљиво слушати; сав се предати слушању; проби(ја)ти коме уши чиме, киме досадити, досађивати некоме стално говорећи о нечему или о некоме; пров лачити, провући коме што кроз уши обавестити (кога о чему), наговестити некоме нешто, дати му да чује, да сазна нешто; протерати, протеривати (кога) кроз иглене уши (на)гонити (кога) у велику незгоду (искушење); пунити уши (коме) називати, јављати коме што за кога; пустити (метнути) коме буву (бубу) у уво, у уши унети у кога немир, саопштивши му нешто. — Баш волим што јој пустих буву у уши, нек се малоједи! Глиш.; пустити коме што у ~, уши обавестити кога о чему, натукнути му што; пу т за уши! иди! крећи! одлази! пожури!; (све) му пуца за ушима (ка д једе) једе халапљиво; рећи, казати на (У) ~ шапнути, поверити као тајну; својим ушима, на свој е уши (нешто) чути лично, непосредно чути; сед ети на ушима не слушати, бити непажљив, растресен; сеци уши, крпи нос сиромаштво, оскудан жживот; слушати на јед но уво, једним увом пратити, слушати кришом шта ко говори, прича; слVшати на (са) по(ла) ува слушати непажљиво, растресено; спавати на једно
Изворни текст (OCR)
увла̀чљив, -а, -о који се увлачи, који се може увући. — Особине грабљиваца ... сУ ... хитре ноге са увлачљивим канџама ... и лак нечујни ход. Станк. С. у̀во, у̏ва (некњиж. у̏вета) с (мн. у̏ши, ретко у̀ва, покр. и разг. ушѐса) = ухо 1. орган чула слуха код човека и животиња; његов спољни део; спољно, вањско ~, средње