у̏вра̄те

уврате

Лема

уврате

Извор

том 6, стр. 398, редослед 2

в.
мн. и у̏вра̄ти м мн. в. увраРј. .
мн. — множинав. — (после броја) век
тине. — Нит их волове ткогод виче ... нит их враћа на уврате складне; но су сами лисје узорали. Март. Дубоко доље, на увратима ... гледао је за њом Милан.
Пец.

Изворни текст (OCR)

у̏вра̄те ж мн. и у̏вра̄ти м мн. в. увратине. — Нит их волове ткогод виче ... нит их враћа на уврате складне; но су сами лисје узорали. Март. Дубоко доље, на увратима ... гледао је за њом Милан. Пец.; Рј. .