Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

уврга́вати

несврштом 6, стр. 398

уврга́вати

увргавати

Лема

увргавати

Извор

том 6, стр. 398, редослед 12

  1. —

    и уч према увргнути се.

    — Често се дјеца не увргавају у своје племените родитеље. Старч. у̀вргнути се и у̀врћи се, у̀вргне̄м се сврш. наследити нечије особине, уметнути се, 2б Речник српскохрватскога књижевног језика, VI бацити се (на, у кога).
    — Сељаци се чудили на кога се Бакоња уврrао.
    Мат.
    Јест, на њу сам се лицем уврrао.
    Буд.
    Гледали су њезин карактер ... да се увргла у свог оца.
    Кал.
Изворни текст (OCR)
уврга́вати се, -р̀га̄ва̄м се несврш. и уч. према увргнути се. — Често се дјеца не увргавају у своје племените родитеље. Старч. у̀вргнути се и у̀врћи се, у̀вргне̄м се сврш. наследити нечије особине, уметнути се, 2б Речник српскохрватскога књижевног језика, VI бацити се (на, у кога). — Сељаци се чудили на кога се Бакоња уврrао. Мат. Јест, на њу сам се лицем уврrао. Буд. Гледали су њезин карактер ... да се увргла у свог оца. Кал.