увре́дити

увредити

Лема

увредити

Извор

том 6, стр. 398, редослед 17

1.
ијек. увријѐдити сврш. (кога) нанети коме увреду.
ијек. — ијекавски
— Увредих до срца старога оца.
Ранк.
Једило га што му овако увриједи понос.
Мул.
2.
(кога) додиром, покретом повредити рањеног, озледити (коме) рану.
— Милисав рањеник кога друг носи наједанпут зајаука.
— Да те нисам увредио?
— упита Марко и застаде.
Вес.
Како сте слаби ... у тој тмини могли бисте увриједити главу.
Шен.

Пододреднице

~ се

1. осетити се погођен увредом, примити нешто као увреду. — Павле се због тога још више увреди. Ћос. Д. Нато се Иван ... доиста увриједи. Шов. 2. повредити се, озледити се. — Ни листом се нисам увредио, ни пером ме није нико додирнуо. Вукић

осетити се погођен увредом, примити нешто као увреду.повредити се, озледити се.

Изворни текст (OCR)

увре́дити, у̀вре̑дӣм, ијек. увријѐдити, сврш. 1. (кога) нанети коме увреду. — Увредих до срца старога оца. Ранк. Једило га што му овако увриједи понос. Мул. 2. (кога) додиром, покретом повредити рањеног, озледити (коме) рану. — Милисав рањеник кога друг носи наједанпут зајаука. — Да те нисам увредио? — упита Марко и застаде. Вес. Како сте слаби ... у тој тмини могли бисте увриједити главу. Шен.