Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

уврѐдљив

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 398

уврѐдљив

увредљив

Лема

увредљив

Извор

том 6, стр. 398, редослед 18

  1. 1.

    (ек. и ијек.) који наноси, садржи увреду, који вређа.

    ек. — екавскиијек. — ијекавски
    — Мојим увредљивим понашањем према њему не могу да га се опростим!
    Јакш. Ђ.
    Истину изговорити у увредљивоме облику је изазовно.
    Крл.
  2. 2.

    који се лако вређа, осетљив на увреду.

    — Немогућ је, увредљив, суров је, груб.
    Дав.
Изворни текст (OCR)
уврѐдљив, -а, -о (ек. и ијек.) 1. који наноси, садржи увреду, који вређа. — Мојим увредљивим понашањем према њему не могу да га се опростим! Јакш. Ђ. Истину изговорити у увредљивоме облику је изазовно. Крл. 2. који се лако вређа, осетљив на увреду. — Немогућ је, увредљив, суров је, груб. Дав.