Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀вре̄жен

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 399

у̀вре̄жен

уврежен

Лема

уврежен

Извор

том 6, стр. 399, редослед 7

  1. 1.

    ијек. у̀вријежен 1. трп прид. од уврежити се.

    ијек. — ијекавскиприд. — придев
  2. 2.

    који је узео маха, укорењен, дубоко усађен, раширен.

    — Смео, енергичан, са јако увреженом навиком за систематски рад.
    Бар.
    Не могу се само тако мијењати увријежене догме.
    Фелд.
Изворни текст (OCR)
у̀вре̄жен, -а, -о, ијек. у̀вријежен 1. трп. прид. од уврежити се. 2. који је узео маха, укорењен, дубоко усађен, раширен. — Смео, енергичан, са јако увреженом навиком за систематски рад. Бар. Не могу се само тако мијењати увријежене догме. Фелд.