Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀вре̄ђено̄ст

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 399

у̀вре̄ђено̄ст

увређеност

Лема

увређеност

Извор

том 6, стр. 399, редослед 5

  1. —

    ијек. у̀вријеђено̄ст, ж осећање,стање онога којије увређен.

    ијек. — ијекавскиж — женски род
    — Мучила га је радозналост да ли се оне вечери, уклонио од стида или од увређености. Сек. Своје одушевљење показивала је на тобожњој узнемирености и увријеђености.
    Шег.
Изворни текст (OCR)
у̀вре̄ђено̄ст, -ости, ијек. у̀вријеђено̄ст, ж осећање,стање онога којије увређен. — Мучила га је радозналост да ли се оне вечери, уклонио од стида или од увређености. Сек. Своје одушевљење показивала је на тобожњој узнемирености и увријеђености. Шег.