увр́нути

уврнути

Лема

уврнути

Извор

том 6, стр. 399, редослед 18

2.
(аор. 2. и
3.
увр́ну, у̏вр̄нӯ и у̀врте) сврш.
1.
увијањем,завртањем дати нарочит, обично спирални облик.
— Ко̂ бркове своје и дух с§ој уврнем.
Дим.
Уврну брк и све присутне премери погледом.
Бар.
2.
загасити, окрећући увући (нпр. фитиљ, стењак петролејске лампе), угасити; смањити (светло лампе).
нпр. — на пример
— Уврне лампу и леже у постељу ... гледајући у слаб плави пламичак.
Дом.
Уврнуте су свуда светиљке па чкиље.
Вас.
3.
(пре)савијањем задићи, подавити, посувратити, заврнути: ~ рукаве.
— Сиротиња ... покрива леђа и главу старом врећом, уврнутом као капуљача.
Андр. И.
4.
окретањем, увијањем учинити да усахне, да отпадне.
— Зао ветар уврне петељку и загуши цвет.
Сек.
5.
наглим окретањем задати бол, извити: ~ коме руку. Р-К Реч.
6.
окретањем, увијањем начинити, усукати: ~ конопац, уже. Р-К Реч.
7.
фиr. притегнути, притиснути (кога); навалити што на кога.
— Закон може тебе да уврне само ако ја хоћу.
Нуш.
Тер ћемо им уврнут порезV.
Март.
8.
увртањем, увијањем ујаловити, уштројити, ушкопити, кастрирати: ~ бика, ждрепца, овна. Р-К Реч.
9.
в. уврнути се (3).

Фразе

~ коме шију убити кога.

Пододреднице

~ се

1. уковрчити се, увити се, усукати се. — Бич с таквом силином расече ... блузу ... да се парчад уврну као лишће запаљено ватром. Моск. 2. фиг. пресахнути, престати. — Рекао бих, уврну се и Радина срећа! Ћип. 3. увратити се, свратити коме при пролазу. Вук Р

уковрчити се, увити се, усукати се.фиг. пресахнути, престати.увратити се, свратити коме при пролазу. Вук Рј.; Р-К Реч

Изворни текст (OCR)

увр́нути, у̀вр̄не̄м (аор. 2. и 3. л. увр́ну, у̏вр̄нӯ и у̀врте) сврш. 1. увијањем,завртањем дати нарочит, обично спирални облик. — Ко̂ бркове своје и дух с§ој уврнем. Дим. Уврну брк и све присутне премери погледом. Бар. 2. загасити, окрећући увући (нпр. фитиљ, стењак петролејске лампе), угасити; смањити (светло лампе). — Уврне лампу и леже у постељу ... гледајући у слаб плави пламичак. Дом. Уврнуте су свуда светиљке па чкиље. Вас. 3. (пре)савијањем задићи, подавити, посувратити, заврнути: ~ рукаве. — Сиротиња ... покрива леђа и главу старом врећом, уврнутом као капуљача. Андр. И. 4. окретањем, увијањем учинити да усахне, да отпадне. — Зао ветар уврне петељку и загуши цвет. Сек. 5. наглим окретањем задати бол, извити: ~ коме руку. Р-К Реч. 6. окретањем, увијањем начинити, усукати: ~ конопац, уже. Р-К Реч. 7. фиr. притегнути, притиснути (кога); навалити што на кога. — Закон може тебе да уврне само ако ја хоћу. Нуш. Тер ћемо им уврнут порезV. Март. 8. увртањем, увијањем ујаловити, уштројити, ушкопити, кастрирати: ~ бика, ждрепца, овна. Р-К Реч. 9. в. уврнути се (3).