уврши́ва̄ње

увршивање

увршивање

том 6, стр. 401, редослед 4

—
гл. им. од увршивати (се) уврши́вати (се), -р̀шује̄м (се) несврш. и уч. према увршити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

уврши́ва̄ње с гл. им. од увршивати (се). уврши́вати (се), -р̀шује̄м (се) несврш. и уч. према увршити (се).