уву́чен
увучен QA: medium
Лема
увучен
Варијанте
уву̀чен
Извор
том 6, стр. 401, редослед 14
- 1.
-ѐно) 1. вукући унети, допремити (што), довести у одређен простор, у унутрашњост чега.
— Ваља ми у дом и ући и терет цео са собом увући.
Отвори вратанца у капији, увуче унутра и младиће и чувара.
- 2.
угурати, утаћи што у неки отвор, у унутрашњост чега или између чега; завући, заденути, уденути: ~ кључ у браву, ~ конац у иглу.
- 3.
повући унутра, унатраг нешто истурено; скупити, сакрити (мачка канџе, пуж рогове): ~ главу
трбух.
- 4.
упити, усисати (мирис, влагу); удахнути, повући (ваздух, дим при пушењу).
Соба је ... увукла у себе неки нарочити мирис. Црњ. Испрси се], увуче зрака и ... звиждну у прсте. Сим. Увуче два дима. Фелд.
- 5.
а. учинити да неко учествује у чему, укључити кога у што.
Био је увучен у ватрену препирку с француским гренадиром. Крањч. Стј. Био је за то да се Злата увуче у рад. Поп. Ј. б. умешати, уплести кога у што (обично непријатно). — У Цариград је стигао нови посланик француски ... са нарочитим задатком да Турску увуче у рат с Русијом. Нов. Није хтео да у нове непријатности увуче ... свог присног пријатеља. ЛМС 1951. Био је узрујан што је у такву неугодност увукао жену].
Фразе
~ душу (у се) повући се у себе, држати се по страни. — Треба увући душу У се, не мијешати се у усташке послове. Ћоп.; ~ језик погрд. ућутати, престати говорити. — Нареди жени да увуче језик и не буни ... село. Андр. И.; ~ рогове в. уз рог (изр.).
~ коме под кожу додворити се, умилити се коме; ~ у себе (у се) одвојити се од људи, повући се у самоћу; постати неповерљив према околини. — Од тада се некако ућутао, увукао у себе, и копнио.
Пододреднице
1. а. провлачећи се, завлачећи се ући, сместити се у унутрашњости чега. — Морао се увући кроз један мали отвор на таван. Брл. Госпођа се ... увукла ... у кревет. Јонке. б. неопажено, тихо ући, ушуњати се. — Увукао се у собу ... легао поред врата и заспао. Ћос. Д. фиг. Полако, полако увукла се пропаст у јадну ову кућу. Војн. Осјећала је да се у њу нешто увукло што она није дотада осјећала. Мил. 2. склонити се, повући се; сакрити се. — Мајстор Коста је ... издао један део куће и увукао се са Срећком у крило. Сек.Усред бијела дана спустила би ролое на прозорима и увукла се у најцрњи мрак. Бег. 3. а. силом или лукавством продрети негде,угурати се, заузети неко место, положај између чега. —Турска војска увукла се као клин између наших трупа. Јов. С. У тај апарат увукло се много непријатељских елемената. Ч-М. У војсци се увукао у пуковнијску кухињу. Јонке. б. продрети, укоренитисе. — Ово полицијско гледиште на одржање поретка ... увукло се свуда: у општину и суд, у школу. Марк. Св. Он је будно пазио да се не би ... увукао у његове редове безбожни либерализам. Мар. 4. обући одело (обично одвећ широко), обути обућу (обично одвећ пространу). — Поново се увукао у наранчасте чизме. Крањч. Стј. 5. (о нечем што стрчи, што је истурено) повући се уназад. — Неке гвоздене шипке једнако излазе из ваљка. А увуку се, а истуре Се. Сек
Изворни текст (OCR)
уву́чен, -а, -о и уву̀чен, -ѐна, -ѐно) 1. вукући унети, допремити (што), довести у одређен простор, у унутрашњост чега. — Ваља ми у дом и ући и терет цео са собом увући. Марк. Д. Отвори вратанца у капији, увуче унутра и младиће и чувара. Сек. 2. угурати, утаћи што у неки отвор, у унутрашњост чега или између чега; завући, заденути, уденути: ~ кључ у браву, ~ конац у иглу. 3. повући унутра, унатраг нешто истурено; скупити, сакрити (мачка канџе, пуж рогове): ~ главу,