у̀вједит
увједит
Лема
увједит
Извор
том 6, стр. 394, редослед 4
- —
(ијек.) који добро зна нешто, упућен, искусан.
— Увједит у своје послове замолио је да се допусти растава.
Изворни текст (OCR)
у̀вједит, -а, -о (ијек.) који добро зна нешто, упућен, искусан.—Увједит у своје послове замолио је да се допусти растава. Буд.