у̏гао
угао
Лема
угао
Извор
том 6, стр. 403, редослед 4
- 1.а.
геом. = кут (1) а. део равни ограничен двема полуправама које полазе из исте тачке: оштар ~, прав ~, пун ~, раван ~, туп ~, теме угла, крак угла одбојни ~, преломни ~, упадни ~.
physics - 1.б.
место, простор између двеју унутрашњих страна неког предмета које се спајају, најчешће између два зида у некој просторији.
— Ја сам сео у угао ... и гледао је. Лаз. Л. роводећи нас кроз све углове ... цркве, показао нам је ... многе стародревне реткости.
- 1.в.
скровито, заклоњено место.
— Богомоља је одјекивала до у невидљиве углове и дубине.
Стигавши мраку из ноћног угла, стане.
У угловима свога сећања носе тешке поразе.
- 2.
део неког места, простора, крај, предео.
— Сунчано руменило обоји ... и најзабаченије углове Беоrрада.
У ... најудаљенијем углу ове наше планете они се на путовању налазе.
- 3.
шиљат крај неког предмета који чине његове ивице, стране, зидови; шиљат крај тканине; рогаљ.
— Осим плоха, запажамо на кристалу бридове (ивице) и углове (рогљеве).
Преко пута ... дућан. На углу камен, пола у кући, пола у тротоар узидан.
Брише углом кецеље поцрвенели нос.
- 4.
место где се састају, секу две улице или где савија низ зграда.
— На угловима се искупили ђаци и весело разговарају.
Лишимо се те напасти истом онда када сврнусмо за VГЛОМ.
Фразе
~ гледања, посматрања гледиште, становиште ; мртви ~ војн. место, простор ван домашаја артиљеријске и митраљеске ватре. —Уклонише се са ћувика и заклонише у мртви угао.
Изворни текст (OCR)
у̏гао, у̏гла м 1. геом. = кут (1) а. део равни ограничен двема полуправама које полазе из исте тачке: оштар ~, прав ~, пун ~, раван ~, туп ~, теме угла, крак угла физ. одбојни ~, преломни ~, упадни ~. б. место, простор између двеју унутрашњих страна неког предмета које се спајају, најчешће између два зида у некој просторији. — Ја сам сео у угао ... и гледао је. Лаз. Л. роводећи нас кроз све углове ... цркве, показао нам је ... многе стародревне реткости. Нен. Љ. в. скровито, заклоњено место. — Богомоља је одјекивала до у невидљиве углове и дубине. Андр. И. Стигавши мраку из ноћног угла, стане. Визн. фиг. У угловима свога сећања носе тешке поразе. Поп. Ј. 2. део неког места, простора, крај, предео. — Сунчано руменило обоји ... и најзабаченије углове Беоrрада. Андр. И. У ... најудаљенијем углу ове наше планете они се на путовању налазе. Нен. Љ. 3. шиљат крај неког предмета који чине његове ивице, стране, зидови; шиљат крај тканине; рогаљ. — Осим плоха, запажамо на кристалу бридове (ивице) и углове (рогљеве). Тућ. Преко пута ... дућан. На углу камен, пола у кући, пола у тротоар узидан. Сек. Брише углом кецеље поцрвенели нос. Моск. 4. место где се састају, секу две улице или где савија низ зграда. — На угловима се искупили ђаци и весело разговарају. Јак. Лишимо се те напасти истом онда када сврнусмо за VГЛОМ. Наз.