уга́ђати
угађати
Лема
угађати
Извор
том 6, стр. 402, редослед 9
- 1.
несврш. и уч према угодити.
- 2.а.
удешавати, подешавати; давати нечему одређен израз, изглед; погађати.
— Разговарају се... о цени и сваки уrађa за себе.Вукић. Кораком лаким, невјестачким, који је навлаш угађала, пође вратима.
Лице му угађа јад, ниску молбу.
- 2.б.
(у нешто) слагати се, подешавати се (са киме или са чиме).
— Судници виде да Мијат не казује како је њима мило и не угађа у ДрVшкове ријечи.
Ја гледам у стопе Дурмишове. Угађам у њих каже Софија].
- 3.а.
домишљати се, премишљати.
— Моrао је докон да уrађа ... шта ће ... и како ће.
Онје дуго ... угађао како Колашинце да искористи.
- 3.б.
смишљати.
— Вукашин и његов поузданик ... уrађају своје кобне планове.
Пододреднице
слагати се, одговарати. — Пусту тишину ладањску ублажава ... свирка повјетарца ... и чобанских свирала, с којима се лијепо угађају веселе пјесме тежака. Јурк
Изворни текст (OCR)
уга́ђати, у̀га̄ђа̄м несврш. 1. несврш. и уч. према угодити. 2. а. удешавати, подешавати; давати нечему одређен израз, изглед; погађати. — Разговарају се... о цени и сваки уrађa за себе.Вукић. Кораком лаким, невјестачким, који је навлаш угађала, пође вратима. Сиј. Лице му угађа јад, ниску молбу. Кал. б. (у нешто) слагати се, подешавати се (са киме или са чиме). — Судници виде да Мијат не казује како је њима мило и не угађа у ДрVшкове ријечи. Љуб. Ја гледам у стопе Дурмишове. Угађам у њих каже Софија]. Сиј. 3. а. домишљати се, премишљати. — Моrао је докон да уrађа ... шта ће ... и како ће. Вукић. Онје дуго ... угађао како Колашинце да искористи. Сиј. б. смишљати. — Вукашин и његов поузданик ... уrађају своје кобне планове. НК 1946.