Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀гинути

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 405

у̀гинути

угинути

Стална адреса

Лема

угинути

Извор

том 6, стр. 405, редослед 22

  1. 2.

    (аор. у̀гинух и у̀гибох 2. И

    аор. — аорист
  2. 3.

    у̏гинӯ, у̀гибе ц у̏гибе) сврш.

  3. 1.а.

    завршити живот, престати жживети (о животињама), липсати, црћи.

  4. 1.б.

    скапати, умрети.

    — Из куће ми само дете остало ... Заложите да га огрејем, угинуће ми. Ћос.
  5. 1.д.

    фиг. Чија је угинула звијезда? Твоја или мајчина? Јел.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
  6. 2.

    престати постојати, пропасти, нестати; изгубити се.

    — Ова установа убрзо је угинула.
    Јов. С.
    И глас му угину мукли под звијездама ноћи ове.
    Видр.
Изворни текст (OCR)
у̀гинути, -не̄м (аор. у̀гинух и у̀гибох, 2. И 3. л. у̏гинӯ, у̀гибе ц у̏гибе) сврш. 1. а. завршити живот, престати жживети (о животињама), липсати, црћи. б. скапати, умрети. — Из куће ми само дете остало ... Заложите да га огрејем, угинуће ми. Ћос. Д. фиг. Чија је угинула звијезда? Твоја или мајчина? Јел. 2. престати постојати, пропасти, нестати; изгубити се. — Ова установа убрзо је угинула. Јов. С. И глас му угину мукли под звијездама ноћи ове. Видр.