Одредница

у̏глава

жтом 6, стр. 406

у̏глава

углава

Лема

углава

Извор

том 6, стр. 406, редослед 5

  1. уговор, договор; закључење (какве везе, односа и сл.): ~ брака.

    dialectal
    покр. — покрајинскисл. — слично
    — Углава је да приспије војска ... о Госпођи малој.
    Њег.
    Сад се пољубите, као што је ред при углави мира! Мат. угла́вити, у̀гла̄вӣм(аор. 2. и 3. л. у̏гла̄вӣ) сврш. 1. а. увући, натаћи, наместити нешто да чврсто стоји, учврстити; утиснути.
    — Углавим свећу у пескаоницу од дивита.
    Лаз. Л.
    Господски улаз био је углављен међу саме кућерке.
    Франг.
    б. затворити, запечатити.
    — Већ му је све заплијењено и судски углављено.
    Тур.
    в. заокренути, заћи.
    — Изишао је из чаршије и углавио у узак сокак.
    Сиј.
    2. а. споразумно утврдити, уговорити, договорити се.
    — Чусмо да цареви углавише да Бока буде ћесарска.
    Мат.
    Вријеме одмиче, а ја бих да већ данас нешто углавимо.
    Цар Е.
    б. одредити, прописати, поставити.
    — Доситеј установи и углави начело.
    Јаг.
    Марковић је ... углавио ... програм и листа и рада, и поверљиво га саопштио.
    Скерл.
    3. а. означити, именовати.
    — Још би ... дон Ловро ... у једној од својих недјељћних проповиједи углавио клеветнике ... по срамним измишљотинама. непријатеља цркве.
    Мар.
    б. доказати, утврдити.
    — Та су лица ... пред судом углављени доушници, детективи и уходе.
    Крл.

Пододреднице

~ се

1. увући се, утврдити се, наместити се. — Уча се боље углави у намет, разгрну снег ... и страсно притиште кундак. Ћос. Д. Углавио се међу кладе на дрвљанику. Ћоп. 2. углавити(2а). —Народност, самосталност, то је добро, и о томе смо се добро углавили. 11авл

увући се, утврдити се, наместити се.углавити(2а). —Народност, самосталност, то је добро, и о томе смо се добро углавили. 11авл
Изворни текст (OCR)
у̏глава ж покр. уговор, договор; закључење (какве везе, односа и сл.): ~ брака. — Углава је да приспије војска ... о Госпођи малој. Њег. Сад се пољубите, као што је ред при углави мира! Мат. угла́вити, у̀гла̄вӣм(аор. 2. и 3. л. у̏гла̄вӣ) сврш. 1. а. увући, натаћи, наместити нешто да чврсто стоји, учврстити; утиснути. — Углавим свећу у пескаоницу од дивита. Лаз. Л. Господски улаз био је углављен међу саме кућерке. Франг. б. затворити, запечатити. — Већ му је све заплијењено и судски углављено. Тур. в. заокренути, заћи. — Изишао је из чаршије и углавио у узак сокак. Сиј. 2. а. споразумно утврдити, уговорити, договорити се. — Чусмо да цареви углавише да Бока буде ћесарска. Мат. Вријеме одмиче, а ја бих да већ данас нешто углавимо. Цар Е. б. одредити, прописати, поставити. — Доситеј установи и углави начело. Јаг. Марковић је ... углавио ... програм и листа и рада, и поверљиво га саопштио. Скерл. 3. а. означити, именовати. — Још би ... дон Ловро ... у једној од својих недјељћних проповиједи углавио клеветнике ... по срамним измишљотинама. непријатеља цркве. Мар. б. доказати, утврдити. — Та су лица ... пред судом углављени доушници, детективи и уходе. Крл.