углављи́ва̄ње
углављивање
Лема
углављивање
Извор
том 6, стр. 406, редослед 9
- —
гл. им. од углављивати и уч. према углавити (се).
(се). углављи́вати (се), -а̀вљује̄м (се) несврш.
Изворни текст (OCR)
углављи́ва̄ње с гл. им. од углављивати (се). углављи́вати (се), -а̀вљује̄м (се) несврш. и уч. према углавити (се).