Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀глађено̄ст

жтом 6, стр. 406

у̀глађено̄ст

углађеност

Лема

углађеност

Извор

том 6, стр. 406, редослед 14

  1. —

    особина онога који је углађен, онога што је углађено, углађено понашање; отменост, финоћа.

    — Умио се сналазити с достојанством и углађеношћу. Шкреб. Успео је да ... оствари највећи век културе и углађености који се икад видео. уч.
Изворни текст (OCR)
у̀глађено̄ст, -ости ж особина онога који је углађен, онога што је углађено, углађено понашање; отменост, финоћа. — Умио се  сналазити с достојанством и углађеношћу. Шкреб. Успео је да ... оствари највећи век културе и углађености који се икад видео. уч.