у̀гледати
угледати
Лема
угледати
Извор
том 6, стр. 407, редослед 13
- —
(трп. прид. у̀гледа̄н) сврш опазити, спазити, видети, приметити.
— Наједном угледа цестом издалека једну кочију.
Хоће ли скоро дедина кућа?
— Још мало па ћемо је угледати.
Д.
Фразе
~ свет 1) доћи на свет, родити се; 2) (о књизи, чланку и сл.) изићи из штампе, бити објављен; ~ сунце, ~ светлост в. угледати свет (уз свет1, изр.).
Пододреднице
1. (на (у) кога) поћи за нечијим примером, ускладити своје поступке по угледу на некога, на нешто. — Вук нам је и ту красан примјер дао, у који би се ваљало вјерно угледати. Јаг. Чувај Милицу ... кажи јој да се угледа на своју маму. Дед. В. 2. а. видети себе, свој лик (у огледалу, у води и сл.). — фиг. Како се човек угледа јадан и го кад му се пред разочараном старошћу укаже лик младости. Богдан. б. упрети поглед, загледати се. — У њега се био угледао, пак се тако са душом растао. НП Вук. 3. (безл.) видети се, показати се, учинити се. — Нека, браћо ... нек се вама не угледа криво. Март
Изворни текст (OCR)
у̀гледати, -а̄м (трп. прид. у̀гледа̄н) сврш. опазити, спазити, видети, приметити. — Наједном угледа цестом издалека једну кочију. Војн. Хоће ли скоро дедина кућа? — Још мало па ћемо је угледати. Макс. Д.