у̀гнати
угнати
Лема
угнати
Извор
том 6, стр. 410, редослед 18
- 1.
( у̀жене̄м) сврш. 1 силом убацити, гонећи утерати, сатерати.
dialectal— Угнаше ме међу високе и дебеле зидове.
Из памети је теже изагнати заблуду него у њу угнати истину.
Те ја узми троструку канџију, ужени јој у месо кошуљV.
- 2.
гонећи одвести, одагнати, отерати.
dialectal— Утекоше Турци у Бањане, и угнаше овце свеколике.
Рј.
Фразе
~ страх (у кости) коме држати некога у страху, у покорности; ~ у гр ех (кога) покр. навести на грех; ~ у лаж (кога) в. утерати у лаж (уз лаж, изр.); ~ у ред (кога) присилити на поштовање реда.
Пододреднице
покр. примаћи се врло близу, унети се (у лице). — Тада Вуча нагло скочи. Угна јој се сасвим у лице. Лоп.ч.р
Изворни текст (OCR)
у̀гнати, -а̄м (покр. у̀жене̄м) сврш. 1. силом убацити, гонећи утерати, сатерати. — Угнаше ме међу високе и дебеле зидове. Коч. Из памети је теже изагнати заблуду него у њу угнати истину. Шим. С. Те ја узми троструку канџију, ужени јој у месо кошуљV. Њег. 2. покр. гонећи одвести, одагнати, отерати. — Утекоше Турци у Бањане, и угнаше овце свеколике. Вук Рј.