Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀годан

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 412

у̀годан

угодан

Стална адреса

Лема

угодан

Извор

том 6, стр. 412, редослед 17

  1. 1.

    који причињава угодност, задовољство, пријатан.

    — l јевају ... у овој угодној сјени
    Уј.
    Разговарали смо ... па се распреде прича, онај угодни разговор који крати пут.
    Дед. В.
  2. 2.

    удобан; повољан, згодан.

    — Унутра постеља угодна и мека. Ант.
  3. 2.

    Ровао је по памети за разлозима који ће оправдати оно најугодније. Сл.

    сл. — слично

Фразе

~ дело доброчинство.
Изворни текст (OCR)
у̀годан, -дна, -дно 1. који причињава угодност, задовољство, пријатан. — l јевају ... у овој угодној сјени Уј. Разговарали смо ... па се распреде прича, онај угодни разговор који крати пут. Дед. В. 2. удобан; повољан, згодан. — Унутра постеља угодна и мека. Ант. 2. Ровао је по памети за разлозима који ће оправдати оно најугодније. Сл.