у̀годнӣк

угодник

Лема

угодник

Извор

том 6, стр. 413, редослед 4

1.
рлг. (често с атрибутом бож(и)ји) богоугодник, праведник;светитељ.
рлг. — религијас — средњи род
— Полако крачу орачи], ко̂ да сваки ступа ковчегу светом гдје угодник снива.
Шант.
Донијела сам] ... вјенчане свијеће да их упалим пред угодником.
Крањч. Стј
2.
онај који некоме угађа.
— Арбанаса никад немаш рашта пофаљиват и увеличават с туђијем, акооћеш да си његов и божи угодник.
Миљ.

Изворни текст (OCR)

у̀годнӣк м 1. рлг. (често с атрибутом бож(и)ји) богоугодник, праведник;светитељ.— Полако крачу орачи], ко̂ да сваки ступа ковчегу светом гдје угодник снива. Шант. Донијела сам] ... вјенчане свијеће да их упалим пред угодником. Крањч. Стј. 2. онај који некоме угађа. — Арбанаса никад немаш рашта пофаљиват и увеличават с туђијем, акооћеш да си његов и божи угодник. Миљ.