уго̀ња̄ч
угоњач
Лема
угоњач
Извор
том 6, стр. 413, редослед 19
- —
необ. онај који угони, утерује.
— Не би ли Тидејева одвратила сина ... љутога стра угоњача.
Изворни текст (OCR)
уго̀ња̄ч, -а́ча м необ. онај који угони, утерује. — Не би ли Тидејева одвратила сина ... љутога стра угоњача. М-И.