у̀грабити
уграбити QA: medium
Лема
уграбити
Извор
том 6, стр. 414, редослед 24
- 1.а.
нагло, хитро ухватити нешто, дочепати се први нечега, дограбити, заузети.
— Испусти узде и поче да се навија. Ја скочим ... и уграбим узду.
Неће бити лако уграбити си мјесто.
- 1.б.
журно искористити тренутак да се нешто учини, постигне, да се дође до нечега, улучити прилику за нешто.
— Сваки дан ћеш ме обилазити,
— уграби он још да каже.
Свака ће гледати ... да што више уграби од весеља, среће.
Кад би уграбили да буду сами, Фехим би узео какву књигу и читао из ње Ибрахиму.
- 1.в.
отети некоме оно што је први заузео или што му је намењено, преотети.
— Растурише се на све стране јурећи на возове, убијајући се међу собом да би једни другима уграбили место.
Јер колико хтјели вољети и смјети, душманске ће руке уграбити срећу.
- 2.а.
насилно одвести, отети.
— Данас ће се повратити у дом ујаков син Бенко, кога су прије неколико година из ове куће уграбили.
Из тих сепета ... вирила су ... преплашена лица уграбљених дечака.
- 2.б.
заробити, освојити.
— Уграбише Роганову кулу, уграбише па се затворише. НП Вук. фиr. Прва љепотица мјеста ... уграби му срце. В I885.
- 2.в.
тајно одвести девојку (обично уз њен пристанак).
dialectal— Траг по трагу мени погинуо, да је бјеше Србин уграбио, ако хоћах главе обратити.
- 3.
претећи, хитро дохватити (у борби).
dialectal— Док Фурлан махну другом руком],Кањош га уграби и проби мачем.
- 4.
запремити, захватити.
— У соби ... су два брачна кревета уграбила највећи дио простора.
пут журно кренути. — Једва ишчека да зора сване и он пут уграби.
Фразе
~ главу (коме) убити (некога);
Изворни текст (OCR)
у̀грабити, -им сврш. 1. а. нагло, хитро ухватити нешто, дочепати се први нечега, дограбити, заузети. — Испусти узде и поче да се навија. Ја скочим ... и уграбим узду. Лаз. Л. Неће бити лако уграбити си мјесто. Коз. Ј. б. журно искористити тренутак да се нешто учини, постигне, да се дође до нечега, улучити прилику за нешто. — Сваки дан ћеш ме обилазити, — уграби он још да каже. Макс. Свака ће гледати ... да што више уграби од весеља, среће. Станк. Кад би уграбили да буду сами, Фехим би узео какву књигу и читао из ње Ибрахиму. О-А. в. отети некоме оно што је први заузео или што му је намењено, преотети. — Растурише се на све стране јурећи на возове, убијајући се међу собом да би једни другима уграбили место. Цвиј. фиг. Јер колико хтјели вољети и смјети, душманске ће руке уграбити срећу. Уј. 2. а. насилно одвести, отети. — Данас ће се повратити у дом ујаков син Бенко, кога су прије неколико година из ове куће уграбили. Шен. Из тих сепета ... вирила су ... преплашена лица уграбљених дечака. Андр. И. б. заробити, освојити. — Уграбише Роганову кулу, уграбише па се затворише. НП Вук. фиr. Прва љепотица мјеста ... уграби му срце. В I885. в. покр. тајно одвести девојку (обично уз њен пристанак). — Траг по трагу мени погинуо, да је бјеше Србин уграбио, ако хоћах главе обратити. Њег. 3. покр. претећи, хитро дохватити (у борби). — Док Фурлан махну другом руком],Кањош га уграби и проби мачем. Љуб. 4. запремити, захватити. — У соби ... су два брачна кревета уграбила највећи дио простора. Михољ.