Одредница

у̀грабити

сврштом 6, стр. 414

у̀грабити

уграбити QA: medium

Лема

уграбити

Извор

том 6, стр. 414, редослед 24

  1. 1.а.

    нагло, хитро ухватити нешто, дочепати се први нечега, дограбити, заузети.

    — Испусти узде и поче да се навија. Ја скочим ... и уграбим узду.
    Лаз. Л.
    Неће бити лако уграбити си мјесто.
    Коз. Ј.
  2. 1.б.

    журно искористити тренутак да се нешто учини, постигне, да се дође до нечега, улучити прилику за нешто.

    — Сваки дан ћеш ме обилазити,
    — уграби он још да каже.
    Макс.
    Свака ће гледати ... да што више уграби од весеља, среће.
    Станк.
    Кад би уграбили да буду сами, Фехим би узео какву књигу и читао из ње Ибрахиму.
    О-А
  3. 1.в.

    отети некоме оно што је први заузео или што му је намењено, преотети.

    — Растурише се на све стране јурећи на возове, убијајући се међу собом да би једни другима уграбили место.
    Цвиј.
    Јер колико хтјели вољети и смјети, душманске ће руке уграбити срећу.
    Уј.
  4. 2.а.

    насилно одвести, отети.

    — Данас ће се повратити у дом ујаков син Бенко, кога су прије неколико година из ове куће уграбили.
    Шен.
    Из тих сепета ... вирила су ... преплашена лица уграбљених дечака.
    Андр. И.
  5. 2.б.

    заробити, освојити.

    — Уграбише Роганову кулу, уграбише па се затворише. НП Вук. фиr. Прва љепотица мјеста ... уграби му срце. В I885.
  6. 2.в.

    тајно одвести девојку (обично уз њен пристанак).

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Траг по трагу мени погинуо, да је бјеше Србин уграбио, ако хоћах главе обратити.
    Њег.
  7. 3.

    претећи, хитро дохватити (у борби).

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Док Фурлан махну другом руком],Кањош га уграби и проби мачем.
    Љуб.
  8. 4.

    запремити, захватити.

    — У соби ... су два брачна кревета уграбила највећи дио простора.
    Михољ.
    пут журно кренути. — Једва ишчека да зора сване и он пут уграби.
    Сиј.

Фразе

~ главу (коме) убити (некога);
Изворни текст (OCR)
у̀грабити, -им сврш. 1. а. нагло, хитро ухватити нешто, дочепати се први нечега, дограбити, заузети. — Испусти узде и поче да се навија. Ја скочим ... и уграбим узду. Лаз. Л. Неће бити лако уграбити си мјесто. Коз. Ј. б. журно искористити тренутак да се нешто учини, постигне, да се дође до нечега, улучити прилику за нешто. — Сваки дан ћеш ме обилазити, — уграби он још да каже. Макс. Свака ће гледати ... да што више уграби од весеља, среће. Станк. Кад би уграбили да буду сами, Фехим би узео какву књигу и читао из ње Ибрахиму. О-А. в. отети некоме оно што је први заузео или што му је намењено, преотети. — Растурише се на све стране јурећи на возове, убијајући се међу собом да би једни другима уграбили место. Цвиј. фиг. Јер колико хтјели вољети и смјети, душманске ће руке уграбити срећу. Уј. 2. а. насилно одвести, отети. — Данас ће се повратити у дом ујаков син Бенко, кога су прије неколико година из ове куће уграбили. Шен. Из тих сепета ... вирила су ... преплашена лица уграбљених дечака. Андр. И. б. заробити, освојити. — Уграбише Роганову кулу, уграбише па се затворише. НП Вук. фиr. Прва љепотица мјеста ... уграби му срце. В I885. в. покр. тајно одвести девојку (обично уз њен пристанак). — Траг по трагу мени погинуо, да је бјеше Србин уграбио, ако хоћах главе обратити. Њег. 3. покр. претећи, хитро дохватити (у борби). — Док Фурлан махну другом руком],Кањош га уграби и проби мачем. Љуб. 4. запремити, захватити. — У соби ... су два брачна кревета уграбила највећи дио простора. Михољ.