угру́вати

угрувати

Лема

угрувати

Извор

том 6, стр. 416, редослед 23

1.
= угрухати 1. јаким ударом или притиском повредити, нагњечити; здробити, смрвити.
— Оне оловне цигле падају радницима ... на мекане ципеле и врло често им угрувају палац. Б 1958. Људи су ме јако изгазили и угрVвали.
Пав.
2.
(у што) набити, утиснути.
— Угрува метак у цијев.
Хорв.

Пододреднице

~ се

= угрухати се 1. задобити повреде при паду, нагњечити се. — Пао је на леђа и добро се угрувао. Дед. В. Мислили сV да је ... сломио ногу или руку, и да се VГрувао. Л-К. 2. разг. фиг. претрпети неуспех; насести. Р-К Реч. у̀груд(в)ати се, -а̄м се сврш. претворити се, збити се у груд(в)е, згруд(в)ати се. — Угрудала се земља. Вук Рј. Шећер V праху и со лако повуку влагу и угрудвају се. Пол. 1973. угру́хати (се), у̀грӯха̄м (се) сврш. = угрувати (се): ~ ногу. — Ја ћу се некако, макар и опрљан и добрано угрухан извући. <им

= угрухати се 1. задобити повреде при паду, нагњечити се.фиг. претрпети неуспех; насести. Р-К Реч. у̀груд(в)ати се, -а̄м се сврш. претворити се, збити се у груд(в)е, згруд(в)ати се.

Изворни текст (OCR)

угру́вати, у̀грӯва̄м сврш. = угрухати 1. јаким ударом или притиском повредити, нагњечити; здробити, смрвити. — Оне оловне цигле падају радницима ... на мекане ципеле и врло често им угрувају палац. Б 1958. Људи су ме јако изгазили и угрVвали. Пав. 2. (у што) набити, утиснути. — Угрува метак у цијев. Хорв.