Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̏гужвао

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 417

у̏гужвао

угужвао

Стална адреса

Лема

угужвао

Извор

том 6, стр. 417, редослед 7

  1. —

    -а̄ло; трп. прид. у̏гужва̄н) сврш. гњечећи, притискујући начинити неуредне наборе и превоје на нечему, погужвати. угужвани. Лоп. фиг. Дјевојчице се загледаше у осмијех што је разрезао угужвана

    трп. прид. — трпни придевприд. — придевфиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Њен кревет био је празан, покривачи Vста.
    Мих.

Пододреднице

~ се

постати неуредно наборан, погужвати се. — Одело му се угужвало. Петр. В. угужвѐљати (се), -а̄м (се) сврш. в. угужвати (се). Р-К Реч. угура́вати (се), -у̀ра̄ва̄м (се) = угуривати (се) несврш. и уч. према угурати (се)

постати неуредно наборан, погужвати се.
Изворни текст (OCR)
у̏гужвао, -а̄ла, -а̄ло; трп. прид. у̏гужва̄н) сврш. гњечећи, притискујући начинити неуредне наборе и превоје на нечему, погужвати. — Њен кревет био је празан, покривачи угужвани. Лоп. фиг. Дјевојчице се загледаше у осмијех што је разрезао угужвана Vста. Мих.