уда́вити
удавити
Лема
удавити
Извор
том 6, стр. 418, редослед 8
- 1.
уморити стежући за грло, задавити.
— Клео је ... мајку што га није удавила кад га је родила.
- 2.
усмртити загњуривањем, потапањем у воду, утопити.
— Узе голо ... новорођенче да га ... крсти ... то треба замочити цело у воду! »Бог и душа, удавићу га!« помисли.
- 3.
у експресивном изражавању: изморити у нојвећој мери, довести до крајњег исцрпљења; много намучити, изморити (нпр. досадним причањем).
— Кукао је како га удави маларија.
Пододреднице
1. завршити живот дављењем у води, утопити се. — Јавља ... да се удавила у Дунаву једна радница. Уск. фиг. Расуди ... ако нећеш да ти се памет удави у њеним сузама. Вел. 2. а. угушити се, задавити се (омиљеним јелом). — Жена би се удавила у хладетини. Јонке. б. прекинути се, умукнути (о гласу, речи). — Из гласа му јечи пријетња, али се набрзо удави у грлу. Цар Е. 3. фиг. утонути, нестати (у нечему). — Удавиле се међе у зеленилу. Рад. Д
Изворни текст (OCR)
уда́вити, у̀да̄вӣм сврш. 1. уморити стежући за грло, задавити. — Клео је ... мајку што га није удавила кад га је родила. Вес. 2. усмртити загњуривањем, потапањем у воду, утопити. — Узе голо ... новорођенче да га ... крсти ... то треба замочити цело у воду! »Бог и душа, удавићу га!« помисли. Ранк. 3. у експресивном изражавању: изморити у нојвећој мери, довести до крајњег исцрпљења; много намучити, изморити (нпр. досадним причањем). — Кукао је како га удави маларија. Шуб.