Одредница

у̏да̄р

мтом 6, стр. 419

у̏да̄р

удар QA: medium

Стална адреса

Лема

удар

Извор

том 6, стр. 419, редослед 12

  1. 1.

    ударац (1).

    — Удар нађе искру у камену, без њега би у кам очајала.
    Њег.
    Корак по корак пошли смо; стали опет; кркљање, удар, пад и опет корак. Гор. фиr. Њима посланицима није ни на памет долазило да треба одмах ... задати удар влади.
    Јов. С.
  2. 2.а.

    звучни ефекат изазван замахом, кретањем, покретањем каквог механизма итд.:

    итд. — и тако даље
    звона, ~ корака, ~ сата. — Слушаш ли уске низ улице хитаца ударе луде. Домј. Туп удар копита ... чује се једнако. Црњ.
    Крањч. Стј
  3. 2.б.

    свирање, свирка, звуци.

    Ударима моје лире будио сам бедног роба. Ил. Удари европских војничких труба одзвањају озбиљНИМ ... тишинама данашње европске мислИ. Крл.
  4. 2.в.

    ритмична осцилација зидова артерија која одражава рад срца, откуцај била, пулса.

    У обезнањеном длану још бије удар крви неког другог младог тијела. Селим. Често ... посматра куцање (удар) срца болесникова. Батут.
  5. 3.

    нагло и снажно струјање, замах, налет ветра и сл.

    С мора дуне јачи удар вјетра. Ћип. фиr. Ја не требам малодушника ... који ће при првом удару противна вјетра уздисати и цмиздрити. Цар Е.
  6. 4.

    продор електричне струје кроз тело, захват тела њоме.

    Будући да се тада стегне ошит и мишићи срца, престане дисање ... па настаје смрт од удара електричне струје. НЧ. Мало касније следи брзи потез као удар грома. Шах 1.
  7. 5.

    померање тла, потрес (при земљотресу).

    При јучерањем земљотресу осетио сам три удара. Р-К Реч.
  8. 6.

    а. војни напад, навала, јуриш.

    Дан прије удара Турака он о свему обавијести Стана Ђуканова. Вујач. Те групе, распоређене у зонама немачких оклопних удара, могле су створити смртоносан бараж. Пол. 1973. б. губици у сукобу с непријатељем; пораз. — Поједини одреди претрпели сV тешке ударе. Дед. В.
  9. 7.

    фиг. ударац (5).

    Брз одговор, удар на удар, није вештина дубоких људи. Дуч. 8. = ударац (б) тежак душевни потрес, тежак удес, несрећа. — Ни једно што је пало у постељу не диже се, све помре ... Оволики удари сатрли су је. 2.Вес. 9. мед. нагла, обично опасна по живот промена у организму изазвана унутрашњим или спољним узрочницима (прскањем или зачепљењем крвних судова, деловањем јаке топлоте и сл.): мождани ~, срчани ~, топлотни ~. — Другога дана послије удара капи кнез је одвезен у Богучарево.

Фразе

војни ~ државни удар који изводе војна лица; гла совни (ритмички) ~ поет. в. иктус; државни ~ пол. 1) насилна промена власти, обарање режима извршено нагло, без грађанског рата, преврат; 2) напречац извршена промена режима у правцу диктатуре, укидање уставних слобода које изводе властодршци; од једног удара (ударца) дуб не пада не треба рачунати на брзе успехе, тешкоће се савлађују истрајношћу; на удару (ударцу) (бити, наћи се, налазити се и сл.) 1) налазити се на прометном, истакнутом месту. — Кућа је била на удару — сваки час је неко наилазио. Чол.; 2) бити изложен нападима. — Први је био на удару десетник. Крл.; под удар (нечега) (доћи, пасти, доспети и сл.) бити захваћен неповољним мерама, бити погођен, оштећен нечим; ~ среће изненадан срећан догађај. Бак. Реч.; ~ (ударац) судбине несрећа, трагедија.
Изворни текст (OCR)
у̏да̄р м 1. ударац (1). — Удар нађе искру у камену, без њега би у кам очајала. Њег. Корак по корак пошли смо; стали опет; кркљање, удар, пад и опет корак. Гор. фиr. Њима посланицима није ни на памет долазило да треба одмах ... задати удар влади. Јов. С. 2. а. звучни ефекат изазван замахом, кретањем, покретањем каквог механизма итд.: