Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀дарати

несврштом 6, стр. 420

у̀дарати

ударати

Лема

ударати

Извор

том 6, стр. 420, редослед 4

  1. 1.

    несврш. и уч према ударити.

    несврш. — несвршени глагол
  2. 2.

    куцати, лупати (у врата).

    — На капији звекну алка.
    — Софке, удара неко!
    — довикну одоздо мати.
    Станк.
  3. 3.

    фиг. циљати, мислити на нешто не казујући отворено.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Немој тако!
    — говорио му Ибро, кад је видио куда Фехим удара.
    О-А
  4. 4.

    испуштати, ширити око себе задах, заударати.

    — Ово место удара.
    Бак.
    Реч.
  5. 5.

    дизати грају, лармати, галамити. —Удара̀ју дјеца. Вук Рј.

    dialectal
    покр. — покрајински

Фразе

ударати на живце (нерве) досађивати, сметати.
ударати се у груди наметљиво истицати своје заслуге; бучно изражавати своју приврженост (љубав, пријатељство и СЛ.).

Пододреднице

~ се

несврш. и уч. према ударити се

несврш. и уч. према ударити се
Изворни текст (OCR)
у̀дарати, -а̄м несврш. 1. несврш. и уч. према ударити. 2. куцати, лупати (у врата). — На капији звекну алка. — Софке, удара неко! — довикну одоздо мати. Станк. 3. фиг. циљати, мислити на нешто не казујући отворено. — Немој тако! — говорио му Ибро, кад је видио куда Фехим удара. О-А. 4. испуштати, ширити око себе задах, заударати. — Ово место удара. Бак. Реч. 5. покр. дизати грају, лармати, галамити. —Удара̀ју дјеца. Вук Рј.