ударио

1. сам себи задати ударац; задобити убој при паду, налетевши на нешто и сл. — Удари се руком по кољену. НП Вук. Истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно. Ранк. фиг. Ти који си починио светогрђе, одај се ... удари се у груди. Гор. 2. уз. повр. сукобити се, сударити се. — Војске сч се јучер удариле. Војн. Ближе к мени, Новаковић Грујо, ближе к мени да се ударимо. НП Вук. 3. уз. повр. бити једнаке вредности, подударити се. — Оба добри из двије крајине, и с благом се могу ударити. Вук Рј