у̀дарити
ударити QA: medium
Лема
ударити
Извор
том 6, стр. 420, редослед 9
- 2.
(аор. у̀дари2 2. и
- 3.
л у̏дарӣ ) сврш.
- 1.а.
задати ударац некоме, лупити, млатнути.
— Ударио ме ногом!
Удари га песницом по глави.
- 1.б.
погодити, повредити, ранити (о метку из ватреног оружја, о оружју).
— Са свију страна стану пушцке пуцати у њега и одмах га ... удари седамнаест пушака.
А шта ћеш радити ако те удари пушка или сабља.
- 1.в.
захватити собом и продрмати или опалити; проћи, продрети кроз неко тело наносећи оштећења или смрт (о електричној струји и муњи): ударила га струја, ударио гром у овце.
— Као да ме је гром из ведра неба ударио.
Гром је ударио у кестен у парку. Лог.
- 2.г.
(понекад безл.) погодити, згодити изазивајући одузетост или смрт (о ка̑пи).
— »Кад ме није јуче шлог ударио«, говорила је госпоја Сида
Пуно мање говори од прољећа, кад га ударило у пола тијела и остао дјеломично узет. Цар
- 2.е.
За пар дана удари ra срчана каn. Гор.
- 2.а.
(чиме о што) снажним замахом извршити судар једног тела с другим изазивајући тресак, треснути.
— Кад то види Јелица госпођа, то кондиром о камен удари
Он онда удари уларом о земљу Н. прип.
- 2.б.
у замаху звучно саставити, додирнути две површине, два тела: ~ дланом о длан, ~ руком о руку.
- 3.
при брзом кретању, у паду и сл. налетети на нешто, лупити о нешто; пасти: ~ главом о довратак, ~ браником у рампу.
— Ударила коса окамен.
Неколико непријатељских мина ударило је близу нас.
- 4.а.
извршити оружани напад, напасти.
— Допреме топове којима је одлучио на тврђаву ударити.
Ударили смо на Нијемце на лајковачкој станици.
- 4.б.
фиг. супротставити се некоме, изрећи оштре речи против некога.
— Гдје ја, прост човјек, смијем ударити на науку.
Страсно је ударио по филологији.
- 4.в.
устремити се, насрнути.
— Што тражиш овдје? удари надошљак к Ивану.
- 5.а.
прописати, наметнути (порез, дажбине), притиснути наметима.
— На сваки приход морао би се праведан порез ударити.
Краљ... ударио велике порезе и данке на со.
- 5.б.
одмерити, одредити (цену). —Како ћу ударити цијену кад нисам видјела робе! Шен.
- 5.в.
расписати, огласити (уцену). —Мусолинијевци су]... ударили на његову живу или мртву главу новчану уцјену. Наз.
- 6.
(на муке, на крст, на колац и сл.) ставити на муке, мучећи разапети, набити на колац и сл.
— Удрите ме на муке!
Ударе га на колац. Маж. М. фиr. Сам себе ударити на крст.
- 7.а.
поставити, начинити, саградити: ~ темељ.
— Овуд средином ударићемо ограду.
Крста му на гроб нису ударили.
Тиме је био ударен пут к рационализму.
- 7.б.
ставити, метнути, наместити: ~ печат, ~ славину У буре.
— Знаш ти нашу писменост: ил притисни прст ил удари крст.
Ударише га фес на калуп и дотјераше му облик.
- 7.в.
укуцати, забити: ~ чавао у зид, ~ колац у земљу.
- 7.г.
обући, навући (одећу); наместити, ставити опрему.
— Још ми је ... драже што је Симеун на се ударио таку одећу.
Ударио на руке рукавице.
Момци ... на коња ударише опрему ... Сину коњ ко̂ вила.
- 8.а.
(с глаголском или именичком допуном) почети, стати чинити нешто снажно испољавајући осећања, расположење; сав се унети у нешто, предати се нечему: ~ у смех, ~ у плач, ~ у вриску. —Престравим се, ударим цвилити. Матош. Мати сад дирнута до суза удари благосивљати кћер. Мул. Расположили се и ударили у велике разговоре. Рад.
- 8.б.
упустити се у нешто, предузети нешто, окренути.
— Ви сте први ударили у пљачку.
Спусти се у ... подрум и удари да диже плоче.
- 8.в.
(у нешто, по нечему) расположено, с апетитом јести или пити.
— Да иштемо што за мезе па да ударимо у вино.
Ударисмо неки по сиру и луку, а неки по пршуту.
- 9.а.
кренути, поћи, управити ход у неком правцу.
— Оставише се пута, па ударише преко њива и ливада.
Удари напријед журним кораком.
- 9.б.
проћи, пробити.
— Ударио куршум кроз бутину.
- 9.в.
наићи, набасати (на некога, на нешто).
— Наишла је случајно ... и ударила на Аникин леш.
- 10.а.
почети падати, засути (о киши и снегу); снажно грунути, навалити (о ветру, мећави и сл.).
— Киш као из кабла удари.
Ударила божја мећава па не да око отворити.
- 10.б.
настати и усталити се с великом жестином, завладати (о хладноћи, суши, болестима и сл.).
— Удари зло време, немаш се где склонити.
У Демирово ... удари срдобоља и ... отпоче помор дјеце.
- 11.а.
наврети, потећи, линути (о сузама) јурнути, слити се (о крви).
— Збогом ... рече Тушин са сузама, које му ... ударише на очи.
Узбуди се. Крв му удари у главу. Ћос.
- 11.б.
(у главу, у лице и сл.) изазвати привремене промене у организму човека (о пићу).
— Винце удари у лице.
Вино га нагло обузима. Најприје му је ударило у језик.
- 12.
избити у јаком млазу, шикнути.
— Паде Фурлан, а удари му из ране кужањ крви као да си вола заклао.
- 13.
запахнути, задухнути (о врелини, мирису, испарењима и сл.).
— Илинка отвори врата ... Врућина удари, као из пећи.
Из уста удари воњ од алкохола.
- 14.а.
додиром, притиском или ударом произвести звук на каквом инструменту, на каквој направи; засвирати, одсвирати.
— Запевала је баш ону песму коју је Шlаца малочас ударио у тамбуру. Срем. »Удари на окуп«, рече мајор бубњару.
Глазба удари туш, као пред јуриш.
- 14.б.
(гласом) истаћи, нагласити.
— »Мени ће бити право«, удари чудним гласом.
- 14.в.
огласити нешто звоњењем, праском, пуцањем итд., одзво
— нити, избити, грунути, пући.
— Нетом удари звек на Госпин поздрав.
Наумим отићи ... пре него што удари дванаест.
Да се човјек омрси кад удари топ.
- 15.
(на кога) наследити нечије особине, уметнути се на некога.
— Ударила сва на своју мајку ... танка је као сенка.
Не знам на кога је ударила, ако није на тетка-ГонкV.
главом о (у) зид тврдоглаво, слепо срљајући наићи на непремостиву тешкоћу; жиг (срамоте) в. уз жиг (изр.); ~ кога по прстима в. уз прст (изр.); ~ кога по џепу в. уз џеп (изр.); ~ на сва звона (у велика звона, на добо ш, у таламбасе) в. уз звоно (изр.); ~ та чку (на нешто) завршити нешто; прекинути, престати с нечим; ~ темеље чему основати нешто; ~ у друге жице в. уз жица (изр.); ~ у танке жице в. уз жица (изр.); у очи 1) пасти у очи; 2) рећи у лице. — Кад му Младен и Пљако ударе у очи и кажу какве су разговоре ... чули, онда он заплаче. Вук.; у кам ударио в. уз кам (изр.).
Фразе
ударила га ведрица (чутура, шљивова грана и сл.) у главу опио се; ударила кола (руда) у брег в. уз брег (изр.); ударила му власт (слава и сл.) у главу постао је охол, уображен; ударила му кр в у главу изгубио је власт над собом; ударио тук на лук в. уз лук (изр.); ~ бригу (муку) на весеље в. уз брига (изр.);
Пододреднице
1. сам себи задати ударац; задобити убој при паду, налетевши на нешто и сл. — Удари се руком по кољену. НП Вук. Истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно. Ранк. фиг. Ти који си починио светогрђе, одај се ... удари се у груди. Гор. 2. уз. повр. сукобити се, сударити се. — Војске сч се јучер удариле. Војн. Ближе к мени, Новаковић Грујо, ближе к мени да се ударимо. НП Вук. 3. уз. повр. бити једнаке вредности, подударити се. — Оба добри из двије крајине, и с благом се могу ударити. Вук Рј
Изворни текст (OCR)
у̀дарити, -ӣм (аор. у̀дари2 2. и 3. л. у̏дарӣ ) сврш. 1. а. задати ударац некоме, лупити, млатнути. — Ударио ме ногом! Крл. Удари га песницом по глави. Чипл. б. погодити, повредити, ранити (о метку из ватреног оружја, о оружју). — Са свију страна стану пушцке пуцати у њега и одмах га ... удари седамнаест пушака. Вук. А шта ћеш радити ако те удари пушка или сабља. Лаз. Л. в. захватити собом и продрмати или опалити; проћи, продрети кроз неко тело наносећи оштећења или смрт (о електричној струји и муњи): ударила га струја, ударио гром у овце. — Као да ме је гром из ведра неба ударио. Ђал. Гром је ударио у кестен у парку. Лог. 2. г. (понекад безл.) погодити, згодити изазивајући одузетост или смрт (о ка̑пи). — »Кад ме није јуче шлог ударио«, говорила је госпоја Сида Срем. Пуно мање говори од прољећа, кад га ударило у пола тијела и остао дјеломично узет. Цар Е. За пар дана удари ra срчана каn. Гор. 2. а. (чиме о што) снажним замахом извршити судар једног тела с другим изазивајући тресак, треснути. — Кад то види Јелица госпођа, то кондиром о камен удари НП Вук. Он онда удари уларом о земљу Н. прип. Вук. б. у замаху звучно саставити, додирнути две површине, два тела: ~ дланом о длан, ~ руком о руку. 3. при брзом кретању, у паду и сл. налетети на нешто, лупити о нешто; пасти: ~ главом о довратак, ~ браником у рампу. — Ударила коса окамен. Сек. Неколико непријатељских мина ударило је близу нас. Хорв. 4. а. извршити оружани напад, напасти. — Допреме топове којима је одлучио на тврђаву ударити. Том Ударили смо на Нијемце на лајковачкој станици. Чол. б. фиг. супротставити се некоме, изрећи оштре речи против некога. — Гдје ја, прост човјек, смијем ударити на науку. Лаз. Л. Страсно је ударио по филологији. Шкреб в. устремити се, насрнути. — Што тражиш овдје? удари надошљак к Ивану. Новак. 5. а. прописати, наметнути (порез, дажбине), притиснути наметима. — На сваки приход морао би се праведан порез ударити. Маж. Ф. Краљ... ударио велике порезе и данке на со. Андр. И. б. одмерити, одредити (цену). —Како ћу ударити цијену кад нисам видјела робе! Шен. в. расписати, огласити (уцену). —Мусолинијевци су]... ударили на његову живу или мртву главу новчану уцјену. Наз. 6. (на муке, на крст, на колац и сл.) ставити на муке, мучећи разапети, набити на колац и сл. — Удрите ме на муке! Змај. Ударе га на колац. Маж. М. фиr. Сам себе ударити на крст. Матош. 7. а. поставити, начинити, саградити: ~ темељ. — Овуд средином ударићемо ограду. Шапч. Крста му на гроб нису ударили. Огр. фиг. Тиме је био ударен пут к рационализму. Баз. б. ставити, метнути, наместити: ~ печат, ~ славину У буре. — Знаш ти нашу писменост: ил притисни прст ил удари крст. Ћоп. Ударише га фес на калуп и дотјераше му облик. Куш. в. укуцати, забити: ~ чавао у зид, ~ колац у земљу. г. обући, навући (одећу); наместити, ставити опрему. — Још ми је ... драже што је Симеун на се ударио таку одећу. Коч. Ударио на руке рукавице. Новак. Момци ... на коња ударише опрему ... Сину коњ ко̂ вила. Ћор. 8. (с глаголском или именичком допуном) а. почети, стати чинити нешто снажно испољавајући осећања, расположење; сав се унети у нешто, предати се нечему: ~ у смех, ~ у плач, ~ у вриску. —Престравим се, ударим цвилити. Матош. Мати сад дирнута до суза удари благосивљати кћер. Мул. Расположили се и ударили у велике разговоре. Рад. Д. б. упустити се у нешто, предузети нешто, окренути. — Ви сте први ударили у пљачку. Вин. Спусти се у ... подрум и удари да диже плоче. Мар. в. (у нешто, по нечему) расположено, с апетитом јести или пити. — Да иштемо што за мезе па да ударимо у вино. Јакш. Ђ. Ударисмо неки по сиру и луку, а неки по пршуту. Кол. 9. а. кренути, поћи, управити ход у неком правцу. — Оставише се пута, па ударише преко њива и ливада. Вес. Удари напријед журним кораком. Мул. б. проћи, пробити. — Ударио куршум кроз бутину. Вес. в. наићи, набасати (на некога, на нешто). — Наишла је случајно ... и ударила на Аникин леш. Андр. И. 10. а. почети падати, засути (о киши и снегу); снажно грунути, навалити (о ветру, мећави и сл.). — Киш као из кабла удари. Јурк. Ударила божја мећава па не да око отворити. Шант. б. настати и усталити се с великом жестином, завладати (о хладноћи, суши, болестима и сл.). — Удари зло време, немаш се где склонити. Глиш. У Демирово ... удари срдобоља и ... отпоче помор дјеце. Ћоп. 11. а. наврети, потећи, линути (о сузама) јурнути, слити се (о крви). — Збогом ... рече Тушин са сузама, које му ... ударише на очи. Крањч. Стј. Узбуди се. Крв му удари у главу. Ћос. Б. б. (у главу, у лице и сл.) изазвати привремене промене у организму човека (о пићу). — Винце удари у лице. Мил. Вино га нагло обузима. Најприје му је ударило у језик. Донч. 12. избити у јаком млазу, шикнути. — Паде Фурлан, а удари му из ране кужањ крви као да си вола заклао. Љуб. 13. запахнути, задухнути (о врелини, мирису, испарењима и сл.).—Илинка отвори врата ... Врућина удари, као из пећи. Вес. Из уста удари воњ од алкохола. Матош. 14. а. додиром, притиском или ударом произвести звук на каквом инструменту, на каквој направи; засвирати, одсвирати. — Запевала је баш ону песму коју је Шlаца малочас ударио у тамбуру. Срем. »Удари на окуп«, рече мајор бубњару. Шен. Глазба удари туш, као пред јуриш. Мар. б. (гласом) истаћи, нагласити. — »Мени ће бити право«, удари чудним гласом. Ком. в. огласити нешто звоњењем, праском, пуцањем итд., одзв0- нити, избити, грунути, пући. — Нетом удари звек на Госпин поздрав. Павл. Наумим отићи ... пре него што удари дванаест. Шапч. Да се човјек омрси кад удари топ. О-А. 15. (на кога) наследити нечије особине, уметнути се на некога. — Ударила сва на своју мајку ... танка је као сенка. Сек. Не знам на кога је ударила, ако није на тетка-ГонкV. Сим.