удоброво̀љити
удобровољити
Лема
удобровољити
Варијанте
удобро̀вољити
Извор
том 6, стр. 428, редослед 2
- —
учинити да неко буде добре воље, одобровољити, орасположити.
— То га је
још већма удобровољило. Кол. Док га она није умирила и удобровољила миловањем.
Пододреднице
постати добре воље, одобровољити се, орасположити се. — Шутио је мислећи да ће се она већ удобровољити. Ивак. Није хтео да га погледа ... Али се већ сутра опет удобровољи. Андр. И
Изворни текст (OCR)
удоброво̀љити и удобро̀вољити, -о̀вољӣм сврш. учинити да неко буде добре воље, одобровољити, орасположити. — То га је још већма удобровољило. Кол. Док га она није умирила и удобровољила миловањем. ЛМС 1951.