удосто̀јати

удостојати

Лема

удостојати

Извор

том 6, стр. 429, редослед 20

—
удостојити.
— Прошла је крај њега, а да га није ни удостојала погледати.
Кол.
Нисам га удостојао да се са мном разrовара.
Л-К

Пододреднице

~ се

удостојити се. — Самог кицоша не удостоја се ни погледати. Креш. Говорио је кад би се удостојао да нешто каже. Андр. И

удостојити се.

Изворни текст (OCR)

удосто̀јати, -јӣм сврш. удостојити. — Прошла је крај њега, а да га није ни удостојала погледати. Кол. Нисам га удостојао да се са мном разrовара. Л-К.